Ako su vas zaboravili, ne treba se vraćati

​Vraćanje onom ko vas je zaboravio ili tamo gdje su vas zaboravili je velika glupost. Tako je govorio jedan moj poznanik, pisac.

Radio je sa izdavačem koji se prema njemu odnosio kao prema Dostojevskom. Ne u dobrom, nego u lošem smislu: plaćao mu je jako malo, kasnio je sa honorarima, nedeljama nije odgovarao na pisma.
​I pisac je odlučio da promijeni posao i pronašao je drugo sjajno izdavaštvo. Tamo su ga primili s raširenim rukama i počeli izdavati njegove nove knjige. Honorar je bio odličan; a dizajn knjiga je bio fantastičan. Poštovanje, pažnja, čestitke za praznike – sve je išlo savršeno.

Ali onda se bivši izdavač javio i počeo zvati pisca nazad. Obećavao mu je "brda i doline". Počeo je vršiti pritisak na njegovu savjest: "pa, mi smo dugo sarađivali, mi smo vas učinili popularnim, toliko smo uložili truda! Vratite se, sada će biti drugačije!"

Pisci su ljudi sa savješću. I vratio se prethodnom poslodavcu. Obećanja i pritisak su učinili svoje.

Mislim da ste već pogodili, ništa se nije promijenilo. Kako je bilo, tako je i ostalo. Mali honorari koji su kasnili. Prezir. Čak i grubost. Sve je postalo još gore nakon nekoliko mjeseci, zato što pisac više nije imao kuda da ide. Odbio je sjajan ugovor, vratio se prethodnom poslodavcu, napravio je glupost.

Ako nije bilo poštovanja, neće ga ni biti u budućnosti. Ako vam ne daju dostojnu isplatu sada, neće vam je nikada ni dati. Nastaviće da vas zlostavljaju. Na početku će vas vratiti obećanjima, lažnim nadama, emocionalnim uticajem – a onda će biti još gore. Zato što sada više nemate kamo da idete.

Ovo se odnosi na sve odnose. Ako ste našli nešto bolje, nema smisla vraćati se tamo gdje je bilo loše. Neće biti bolje. Biće samo gore. Ovo je pravilo života. I treba to unapred razumjeti, ako vas počnu zvati nazad i obećavati da će sada biti drugačije.

Najvjerovatnije neće. Možda će na početku malo bolje, ali u konačnici, biće gore.


(Autorka: Ana Kirjanova
www.uniqorner.com)

​©Copyright