Kako se život mijenja kada prestaneš da čekaš nešto

Kada prestanete da čekate nešto, tada vaša duša u tom trenutku postaje lagana, kao da opet počinjete da živite, jer ste do tog trenutka više razmišljali kako da živite.

Sada više ne čekate, već prihvatate situaciju i počinjete da živite. Prestajete da očekujete nešto od sebe. Nekada je bilo - čekate, očekujete da će se vaš puni potencijal otkriti i da ćete postati taj i taj, napisati nešto važno, stvoriti nešto nestvarno, obogatiti se i tako dalje.

Kada prestanete da očekujete rezultate od sebe, oslobodili ste ste velikog tereta i dozvolili ste sebi da budete ono što jeste. Kada prestanete da očekujete nešto od drugih, da oni iz nekog razloga treba da vas primjete, da vas počnu cijeniti i poštovati, da urade nešto za vas, da budu ljubazni i odgovorni prema vama, da budu srećni sa vama i da vam uvijek pomognu - onda im dozvoljavate da budu ono što jesu su i težina očekivanja spada s vaših ramena kao kamen. Svako ima svoj život i svako ga živi najbolje što može.
Kada prestanete da očekujete nešto od svog partnera – on/ona će odjednom početi da vas shvataju i da postupaju onako kako želite – zato što mu/joj dozvoljavate da bude ono što jeste i živi pored vas, uživajući u njegovoj/njenoj različitosti i različitim karakterima, pogledima i viziji svijeta.
Kada prestanete da čekate novac, i prihvatite iznose koji dolaze sa zahvalnošću, oni se postepeno povećavaju.
Kada prestanete da očekujete od života i tražite da vam nešto da, uklanjate iz svog života osjećaj da ste nepravedno uskraćeni, u smislu: “ja radim toliko toga, a neko ne radi baš ništa i dobije više”.
Takođe prestajete da očekujete da će sjutra sve odjednom postati sjajno i da neće biti problema, jer naivno unutrašnje dijete želi mir, sigurnost i spokoj. Sve dok unutrašnja odrasla osoba ne shvati da su mir i spokoj unutra, a ne u vanjskim poslovima ili pitanjima koja treba riješiti.
Kada prestanete da čekate nešto, nije važno šta će se desiti. Ali ranije je bilo važno da se dešavaju samo dobre, blažene stvari, da jednostavno sve mora ispasti dobro. Kada očekujete nešto, postoji strah da će se iznenada dogoditi nešto što nećte moći podnijeti. Zato treba otpustiti očekivanja o budućnosti, govoreći sebi: „Štogod se desi, sve će proći na najbolji mogući način za mene”.
Naravno da svi imamo planove za ono što želimo da postignem, ali vrlo često su naši planovi i ono što mislimo o njima prilično smiješni u poređenju sa drugim prilikama koje nam život pruža. Putevi Gospodnji su zaista nedokučivi.

Očekivanja zaustavljaju energiju na jednoj stvari, ili najviše na nekoliko opcija. Po pravilu, očekivanja se zadržavaju na onome što je već izgrađeno u umu, ne dozvoljavaju energiji da se kreće, ne dozvoljavaju životu da nam donese sve najbolje. Zato je najbolje da ništa ne čekate niti očekujete, jer tada se dešavaju stvari koje su višestruko je bolje od onoga što ste očekivali ili željeli.

Kada je unutar nas stalno iščekivanje, onda se gradi lanac u umu kako bi sve trebalo da bude - i um se trudi da prati ovaj lanac i ne daj Bože da nešto propusti. 

Pitanje "Kako?" stalno mi je prolazilo kroz glavu i najzanimljivije je da odgovor nisam pronašla. Većina odgovora je došla kada uopšte ne pomislite "Kako?" Na kraju krajeva, ja (tačnije moj mozak) htjela sam unaprijed znati kako će se sve dogoditi, ali to ne ide tako.
Ranije, prije nego što se bilo šta učini, trebalo je proći kroz pripremni proces, iscrpljujuć i bolan, koji je bio toliko dugotrajan da više nije bilo snage za akciju. To je kao da vrijedno učite za ispit i uložite sav svoj trud, a onda ne možete da postignete najbolje rezultate. Umorni od ovog studentskog kompleksa da budete "odlični", na kraju odustajete, dozvoljavate da se u vama dogodi "revolucija", jer birate: “Neka bude kako mora biti”. Bože moj, kako sve postaje lako u ovom trenutku - jer nije važno "kako", kakva je razlika, jer će sve biti kako treba i mora biti - na najbolji način. Svakog minuta našeg života, dešava nam se najlepši trenutak, jer tako funkcioniše svijet. Kada pogledate unazad, shvatićete ovo.


(Autorka: Elena Makoš
prevod i obrada: www.uniqorner.com)