Ljudi često gube puno zbog malog i trenutnog zadovoljstva

Djeca su dobila maršmelou. Ali rekli su im da ne jedu, nego da malo sačekaju. Rekli su im: "Ako sačekate, dobićete kasnije još jedan maršmelou!" Djeca su pokušala da ne gledaju u maršmelou, gledala su u ogledalo, ili kroz prozor. ​

Eksperimentator je otišao, a jedno dijete je pojelo maršmelou. A onda se pravdalo: kao, njegov ujak je ušao i pojeo maršmelou. Nisu sva djeca ovo uradila, ali neka jesu. I mnogi odrasli ovo rade. Oni će, figurativno rečeno, "pojesti maršmelou", okriviti svog ujaka ili okolnosti, ili nešto treće, a onda neće dobiti ništa. Zero. Zbog malog trenutnog zadovoljstva izgubiće mnogo. A ponekad - sve.

Mnogi "jedu" sada - i tako "pojedu" svoju budućnost. Ne mogu pokazati volju i strpljenje. I zadovljavaju se mrvicama. Nije čak ni glad zadovoljena, već prevelik apetit, hir - i tako se ostaje bez ičega. Koliko ljudi poznajem koji upravo ovo rade. Uzimaju ono što je malo, primamljivo i jadno. I gube puno: reputaciju, odnose, blagostanje, prilike... Jednostavno zato što je neki mali "maršmelou" u tom trenutku bio dostupan. Zato što im se ukazala ta "mala prilika". A onda objašnjavaju, traže izgovore, žale se - koja je svrha? Veoma je lako "pojesti" svoju budućnost. I tako to biva - uvijek pred velikim prilikama, život iskušava osobu s "maršmelouom", odnosno, sa malim, trenutnim i beznačajnim zadovoljstvima, kao da se provjerava njegova ili njena snaga i spremnost na nešto veće. I u ovom trenutku se odlučuje sudbina. Dobićete nešto veliko ili nećete dobiti ništa. Osoba će odrasti ili ne. Jedina utjeha je da onaj ko je pojeo "maršmelou" nikada neće znati šta je izgubio. I zašto ga je izgubio. Ovo je glavni test kada viša sila odlučuje: dati ili ne dati prave prilike.


(Autorka: Ana Kirjanova
Prevod i obrada: www.uniqorner.com)