Ne odlaži sreću kada ti pokuca na vrata - jer sledeći put neće doći

​Sreća je iznenada u tišini pokucala na vrata. Ali niko joj nije otvorio. Jer vlasnik nije bio kod kuće. Tražio je ovu sreću, čekao ju je, a onda otišao u najbitnijem trenutku. Ili je usput sreo sreću, ali je tražio da ona dođe kasnije. Tada je bio zauzet nekim drugim poslom.

Ovakvih priča ima mnogo. Osoba čeka dobar događaj, priliku. Zaista se raduje svemu tome. Žali se da joj se dobre stvari uopšte ne dešavaju. Ali kada se ukaže prilika, ispada da je osoba nespremna.

Ona ima druge stvari da radi, kao da govori sreći: "Draga srećo, dođi prekosjutra poslije ručka, biće mi zgodnije. Najvjerovatnije ću tada moći. Ako mi druge stvari ne odvuku pažnju".

Naravno, život je pun briga. Naravno, vremena je malo. Ali čovjek je sam tražio sreću! On je to "nešto" zaista želio. Rekao je da će biti najsrećniji ako mu se ukaže "ta i ta" prilika. I prilika je došla. Ali čovjek je otišao u trgovinu. Ili je otišao u posjetu rodbini. Ili je bio zauzet nečim drugim i nije obratio pažnju na sreću.

Ali sreća neće čekati, neće pokucati na vrata drugi put. Lažni poziv biva zabulježen u knjizi života.

Jedna žena je htjela da zakaže sastanak kod poznatog profesora. Raspitivala se, pisala, zvala, insistirala, čak i molila. Konačno su joj ponudili termin. Sreli smo je na pola puta i rekla nam je: "za dvije sedmice u deset ujutro ću biti primljena!" Ali žena je onda htjela poći na odmor. I tražila je da se sastanak pomjeri za vrijeme koje joj odgovara poslije odmora. Pisaće ponovo za mjesec dana, rekla je. No, nakon mjesec dana više nije bilo prilike za nju.

Ili se desi da je čovjeku ponuđen posao iz snova, a on je imao neki drugi posao za koji je smatrao da mora biti brzo obavljen. Otišao je na selo da završi izgradnju vikendice. I tražio je da se sastanak odgodi. Ali vrlo brzo je upražnjeno mjesto popunio drugi kandidat.

Dešavaju se mnogo bitnije i komplikovanije stvari. Jedan par je htio bebu - ali nije bilo pravo vrijeme za bebu. Posao, putovanja, druge obaveze. Tada su htjeli živjeti za sebe. Neka djeca dođu kasnije, mislili su. Htjeli su ljubav - ali trenutno nemaju vremena za djecu. Razmišljali su: Toliko je zadataka u životu. Neka djeca dođu za nekoliko godina.

Mnogo je ljudi koji traže sreću, a zatim traže da ona dođe u pogodnije vrijeme. Lako ih je prepoznati: to su oni ljudi koji prvo traže sastanak kada im nešto zatreba, a onda kažu da im ponuđeni trenutak ili termin ne odgovarai. I tako je odlažu dok ne izgube priliku.

Kao da im uopšte ne treba ono što su tako strastveno tražili. Obično im je isplativije ostaviti sve kako jeste. Oni su hiroviti. I uopšte ne cijene vrijeme i troškove drugih ljudi. A njihov problem nije toliko ozbiljan, pošto im se očigledno ne žuri da ga riješe.

Ne želim da srijećem takve ljude u životu. Sa takvom osobom ne žele da imaju posla ni ljudi ni sreća. Neka on(a) sam(a) rešava svoje probleme, to je najbolje tako. Možda tada nauči cijeniti prilike.  A prilika je kucanje sreće. Delikatno, tiho kucanje. Ali ne otvaraju svi vrata.


(Autorka: Ana Kirjanova
prevod i obrada: www.uniqorner.com)