Prava priroda čovjeka se otkriva kada se dijeli nešto besplatno

Jedan hotel je nudio besplatan sladoled. Neki ljudi su skromno čekali da im se kuglica sladoleda dodijeli, i zahvaljivali se.

Jeli su pažljivo kašikom, a onda im je bilo neprijatno da ponovo dođu i traže više. Već su se bili počastili hranom i došli su samo da daju napojnicu. Bilo im je nezgodno da se finansijski ne zahvale. A drugi su uskakali preko reda, nalivali "brda sladoleda" i pokušavali kašikom da pokupe što više. I jeli su žurno i pohlepno, kao buržoaski dječak Petja iz Majakovskog: „Petja je uzeo džem iz tegle i licem zagnjurio pravo u teglu..." I nisu ni završili sa prethodnom porcijom, a već trče po novu porciju da probaju sve varijante.

Čovjeka možete otkriti po tome kako nešto konzumira i kako se ponaša kada se nešto dijeli besplatno. Recimo, dali ste mu neku ukusnu i dobru stvar. Dali ste od srca. Podijelili ste. Pomogli ste. Pustili ste nekoga unutra, nahranili, ispunili njihovu molbu. Dobra osoba će sačekati svoj red, zahvaliti se i pažljivo pojesti poslasticu. I biće joj neprijatno da ponovo priđe. A ako bude u prilici, sigurno će vam se zahvaliti. I zauvijek će pamtiti kako se prema njoj postupalo. Kako ste joj pomogli. Ali, postoje i oni halapljivi ljudi koji će samo jesti,  koji će sve pojesti, a onda će pojesti i vas (naravno, figurativno govoreći). "Građanski i civilizovni ljudi", kojima se pekmez slijeva niz usta, ali oni će i dalje zahtijevati još. Ne zbog gladi, već zato što imaju halapljivu prirodu. Trče po novu porciju jednostavno zato što mogu da pojedu još. Uzimaju previše, guraju druge u stranu. Zahtijevaju još! I nikada vam se iskreno ne zahvale. Žele samo jedno: ono što ne mogu da pojedu odmah, ponesu sa sobom, ili bace u kantu. Ili strpaju negdje u autu.
​Sve će pojesti, a onda će krenuti za vama. A po tome kako čovjek troši dobijenu korist, sve je jasno. Ponekad je bolje odstupiti i pokloniti sladoled skromnim osobama. A sudbina to često čini.


(Autorka: Ana Kirjanova
prevod s ruskog i obrada: www.uniqorner.com)