Radite koliko hoćete, ali Bog će vam dati samo onoliko koliko vam je potrebno

Bez obzira koliko čovjek radi, uvijek će dobiti samo onoliko koliko mu je potrebno. Ni više, ni manje. A ako radi i onda kada ne treba da radi, onda generalno "pljačka" sebe.

Čovjek koji životari bezduhovan, krade sebi vrijeme na uštrb svog blagostanja, čovjek koji ne posvećuje pažnju ni sebi ni Bogu ne može biti srećan. Sve i da zaradi dodatno, on mora žrtvovati sebe. Bez obzira na to da li ste vjernik ili, da li pripadate nekoj religiji, nije nam uzalud savjetovano da nedelja bude dan za odmor.

Jednom je jedan starac sreo čovjeka koji se žalio na siromaštvo. Na šta ga je upitao: "Kako provodiš nedelju?" Ne očekujući drugi odgovor, samo da čovjek radi cijeli život, da bi se obogatio, starac mu je savjetovao: „Radi šest dana, a sedmi odmori“. Prošlo je šest mjeseci. Ponovo su se sreli. I čovjek ga je radosno pozdravio. Rekao je da ga je poslušao. Čak je kupio i kravu. Starac je ispravno govorio: “Novac zarađen u nedjelju, kada čovjek treba da odmara, je vatra koja proždire ostalo.”
Zapamtite. Radite koliko hoćete, ali Bog će vam dati onoliko koliko On smatra potrebnim. Trudimo se da sve uradimo na najbolji način. Ali mi ne znamo gdje i šta je "najbolje". Samo Bog zna šta je dobro za nas.
Ponekad čak i činimo dobre stvari, a često se to dobro završi neuspješno, ili čak s lošim posljedicama. A kada bi se uzdali u Boga, tražili blagoslov od Boga, onda bi stvari krenule na bolje. A ako nešto nije išlo kako treba, često se to na kraju ispravi.
Svi se trudimo da zaštitimo svoje voljene, da uradimo ono što je najbolje za njih. Ali u isto vrijeme zaboravljamo da Bog takođe štiti one koji pripadaju njemu. A i najgore zna pretvoriti u dobro. 
Dani kada treba da odmarate i ništa ne radite (nedelja, na primjer) su veoma važni s duhovne tačke gledišta. Zašto? Zato što tada treba da odmarate i obnavljate svoju energiju, treba da budete u miru sa sobom. Opravdanje može postojati samo za one ljude koji ne mogu izostati s posla, ilikoji imaju neku hitnu situaciju.  A ako osoba radi bilo šta, pokušavajući da se osloni samo na sebe, onda gubi mnogo. A kada bismo, kao što je Gospod rekao: „sve radili, riječju ili djelom, u ime Gospodnje“, onda bi se sve riješilo na najbolji način za nas. Da, morate ostaviti dan za odmor. Bog svima daje snagu i milost. Želi dati. Daje mentalnu i duhovnu snagu, bez koje čovjek ne može živjeti. Stoga, ne zanemarujte one dana kada treba da se obnovite, a tim danima ne treba raditi.

Uvijek smo suočeni sa izborom. Ako nađete novac, na primjer: vratite ga ili zadržite za sebe. Radost zbog pronalaska novca je prolazna, mnogo je teže pronaći onoga ko ih je izgubio i vratiti mu novac. Jednom kada ga pronađete, teško ga je vratiti nazad. Ali ako budemo postupali po svojoj savjesti i iskreno, to će biti bolje za nas u budućnosti. Onom ko je izgubio novce, Bog će možda vratiti mnogo više u ovom životu. Onome ko je vratio novac, takođe. Ali, ne kradite od drugog, ne kradite ni od Boga, ne kradite ni od sebe. Želimo reći, postoji vrijeme kada ne treba raditi, već odmarati i posvetiti se duhovnom uzdizanju. Mora postojati ravnoteža. 

Ako ste naporno radili jedan period, treba vam odmor, a ne dodatno "sagorijevanje", jer tako ništa nećete postići. Samo ćete naškoditi svom mentalnom, fizičkom i duhovnom zdravlju.
Postoji jedna priča o siromahu kome je jedan dobri sveštenik poklonio šest lira.  Poslednju sedmu liru, koju je sveštenik ostavio za sebe, isti prosjak je silom ugrabio. Prosjak nije završio dobro. Tako nam Bog daruje 6 dana da radimo, ali se ne smijemo ponašati kao taj nezahvalni prosjak koji je ukrao sedmu liru, odnosno u našem slučaju, sedmi dan ne treba da "krademo" od Boga. Ne budimo takvi. Posvetimo dovoljno vremena sebi i svom poslu, ali odvojimo i dane kada nećemo raditi, dane kada ćemo se posvetiti svom duhovnom uzdizanju i Bogu. 


(Anastasija Volkova
www.uniqorner.com)​