Umorni, ali živi: kako preživjeti kad vam je svega dosta

Postoje dani kada se probudiš, a osjećaš se kao da nisi ni spavao. Kada ti je i disati teško.

Kada i najobičniji zadaci izgledaju kao planine. Kada ti ljudi smetaju, a tišina te boli. Kada je i nada "presušila". I ništa ti više nije toliko strašno koliko to što si stalno iscrpljen, a i dalje moraš funkcionisati.

Zvuči poznato?
Ako jeste, znaj jedno: Nisi sam/a. I još si tu. I to već mnogo znači.

​U ovom članku neću ti reći da "misliš pozitivno", niti da "se sabereš". Ovo nije tekst o pretvaranju, već o preživljavanju. O tome kako da izdržiš i kad ti se više ne može – i da pri tom sačuvaš bar dio sebe.

Hronični umor srca, ne samo tijela
Ljudi često misle da je umor nešto što se liječi snom. Da je rješenje vikend, slobodan dan, spa tretman. Ali istina je – najgori umor nije fizički.

To je onaj tihi umor:
od nepravde,
od razočarenja,
od stalne borbe,
od toga da moraš biti jak i kad si slomljen,
od glume da si dobro da ne bi zabrinuo druge.

To je umor koji ne prolazi. Samo naučiš hodati sa njim.

Zašto ti je svega dosta?
Jer predugo nisi stao.
Jer stalno nosiš teret, a niko te ne pita je li ti teško.
Jer slušaš druge, ali tebe niko ne čuje.
Jer se trudiš, a ne vidi se.
Jer voliš, a ne vraća ti se.

I jer ti niko ne kaže: "U redu je da ne možeš više. U redu je da staneš."

Preživljavanje kad ti je svega dosta: 7 koraka koji rade

1. Smanji očekivanja – ne život, nego danas
Kad si iscrpljen, nemoj pokušavati „postići sve“.
Danas ne moraš rješavati život. Danas samo diši.
Ako možeš – operi kosu. Ako ne možeš – ne moraš ni to.
Bitno je da znaš: preživjeti dan je sasvim dovoljan cilj.

2. Isključi sve što ti crpi energiju
To može biti:

• vijesti,
• društvene mreže,
• toksični ljudi,
• nepotrebni razgovori.

Nije sebično reći "dosta mi je". To je instinkt samoočuvanja.

3. Zapiši kako se osjećaš
Kad ne znaš kako dalje – piši.
Izbacivanje emocija na papir nije slabost. To je ispusni ventil.
Ponekad, kroz rečenice koje napišemo, prvi put čujemo istinu o sebi.

4. Prihvati da nisi „slab“ što si umoran
Društvo nas uči da budemo „jaki“.
Ali snaga nije uvijek u tome da nastaviš.
Nekad je snaga – stati. Povući se. Zaspati. Reći "ne mogu".

5. Pronađi svoje „mikro spasenje“
Ne možeš promijeniti sve – ali možeš nešto malo:
Topao tuš.
Pjesma iz djetinjstva.
Kratka šetnja.
Odlazak u krevet ranije.

Male stvari ne rješavaju život – ali ti daju dah. A kad dišeš, živiš.

6. Pričaj s nekim – ako si u mogućnosti
Ne mora to biti psiholog. Može biti prijatelj, sestra, neko online.
Rečenica: „Danas mi je stvarno teško“ – oslobađa.

7. Podsjeti se: već si preživio više nego što misliš
Pogledaj unazad. Pogledaj šta si već prošao.
Ako si preživio sve one dane kad si mislio da nećeš – možeš i ovaj. Možeš i sjutra. Jedan dan po jedan.

Umor nije znak slabosti – nego znak da si predugo jak
Znaš li zašto si iscrpljen?

• Jer si izdržao.
• Jer si pomagao drugima.
• Jer si radio kad si bio bolestan.
• Jer si šutio da ne povrijediš drugog.
• Jer si davao ljubav i kad nisi imao više šta da daš.

To nije slabost. To je junaštvo bez aplauza.
Ali ni junaci ne mogu stalno iznova, bez pauze. Ni ti ne moraš.
​
Ostati živ – znači ne odustati od sebe
Možda se osjećaš kao da si na autopilotu.
Možda misliš da si zaboravio kako se smiješ iskreno.
Možda više ne znaš ko si.
Ali znaj: još si tu. I još ima vremena.

Ne moraš biti veseo.
Ne moraš biti savršen.
Samo moraš ostati.
Danas.
Pa još jedan dan.
I to je već ogromna pobjeda.

Zaključak: Umorni, ali živi – i to je hrabrost
Nije fraza kad kažem: neko se večeras neće probuditi. Ti hoćeš.
I možda još ne znaš kako dalje, ali znaš da NE ODUSTAJEŠ.

To je snaga.
Zato kad ti je svega dosta, ne traži rješenje odmah.
Traži pauzu. Traži dah. Traži mir u malim stvarima.

I zapamti:
Ne moraš biti motivisan da bi nastavio. Samo budi tu. Disanje je dovoljno. Hodanje je dovoljno. Ti si dovoljno.


​(Pripremila: Renata Bondarenko, psiholog i psihoterapeut
www.uniqorner.com)

©Copyright