Zašto vam naizgled dobra osoba nanese štetu

U prvom razredu sam maminim lakom namazala nokat na malom prstu. Iz radoznalosti.

A obrisati lak nisam mogla; nisam našla specijalnu tečnost. I sa crvenim noktom sam otišla u školu.

Djevojčica u susjednom redu je vidjela crveni nokat. Uredna, čista djevojčica, takođe s kikicama, s bijelim ovratnikom zakopčanim do grla. Mirna djevojčica Katja. Nikakvih svađa ni prepirki među nama nije bilo. Zajedno smo učile, zajedno radile domaće zadatke na produženom boravku, zajedno učile pjesme o Lenjinu i prirodi.

Ali ta Katja se odjednom promijenila. Oči su joj se suzile, šapnula je: „Sad ću ja za tebe reći!“.

Pa šta da se radi? Reći će pa će reći. Neprijatno, naravno. Ali ja sam šutjela. Nisam shvatala da Katja očekuje molbe i nagovore, strah, ulizivanje...

Tada je djevojčica visoko podigla ruku, čak je i poskočila. I odrješito rekla, kada je učiteljica pitala u čemu je stvar: „Anja ima namazan nokat!“.

Ništa posebno se nije dogodilo. Učiteljica je bila obična žena, ne previše dobra, ali ni zla. I sama je lakirala nokte i znala je da obrisati lak nije tako jednostavno. Napisala je primjedbu u dnevnik: „Dolazi u školu s manikirom!“. Danas bi to prije bila pohvala.

A uveče je mama nakvasila vatu tim istim lakom i obrisala boju s prsta. Tada nije bilo baš jednostavno kupiti tečnost za skidanje laka. I to je bilo sve. Ništa drugo se nije desilo.

Ali desilo se nešto važnije. Vidjela sam uživanje na licu djevojčice kojoj nisam ništa loše učinila. Najprije je to bilo opijenošću vlašću nada mnom. A zatim — zadovoljstvo zbog nanošenja zla. Kao od ukusnog kolača izraz...

U Katjinom postupku nije bilo smisla. Ni razloga za osvetu ni zavisti. Bile smo vršnjakinje, u istoj uniformi, s istim uspjehom. Iz porodica s istim imovinskim stanjem.

Ali neki ljudi čine zlo iz zadovoljstva. Kao što jedu ukusno pecivo; štetno je, možda, ali vrlo ukusno. I nemoguće je odreći se tog malog užitka — nanijeti štetu.

Dovlatov je pisao da je pristojan čovjek onaj koji zlo čini bez zadovoljstva.
Čudna fraza. Ali zlo se ponekad učini nenamjerno. Ili zbog profesije. Ili u borbi. Ili kao kazna: napisati primjedbu u dnevnik.

Ali činiti zlo iz uživanja — to je glavna razlika između lošeg i dobrog čovjeka.

Djevojčica je bila mala. I to je bio mali postupak. Sitnica. Poslije je opet igrala sa mnom, kao da se ništa nije desilo. I ja sam se igrala s njom. 

Ali bolje je biti oprezan. Ako se jednom desilo, desiće se i drugi put.

A objašnjenje iznenadnih zlih ili podlih postupaka, koji izgledaju bez razloga, jeste u zadovoljstvu - koje nama nije dostupno i nije nam jasno: zašto klevetati, prijavljivati, praviti spletke?

A ipak je to zavist. Zavist prema onima koji ne dobijaju zadovoljstvo od zla. Koji imaju drugačiji mentalni i duhovni sklop. I mogu da se ne povode za đavoljim kolačićem. A neki su takvi sladokusci...

I da - možete, u najneočekivanijem trenutku, očekivati udarac od uredne i čiste osobe kojoj niste učinili ništa loše.


(Autorka: Ana Kirjanova
www.uniqorner.com)
​
©Copyright