Antisocijalni poremećaj ličnosti: osnovne karakteristike

Osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti zanemaruju prava drugih ljudi. Osim toga, njihov prezir ih obično tjera da ne poštuju one koji im predstavljaju prepreku u životu.

Navedena ponašanja se obično manifestuju u djetinjstvu ili u ranim tinejdžerskim godinama i mogu se nastaviti i u odraslom dobu. Antisocijalni poremećaj ličnosti poznat je i kao sociopatija. Obmana i manipulacija su takođe glavne karakteristike ovog poremećaja.

U samom startu moramo napraviti razliku između visokofunkcionalnih i niskofunkcionalnih sociopata. Kao što sami izrazi govore, "visokofunkcionalne sociopate" mogu funkcionisati u društvu, obično znaju da imaju poremećaj (imaju postavljenu dijagnozu), i ne moraju ispoljavati svako antisocijalno ponašanje, niti kršiti zakon i prava drugih. Dakle, ne mora da znači da će svaka osoba koja ima antisocijalni poremećaj ličnosti obavezno biti "loša" ili činit loša djela. S druge strane, sa niskofunkcionalnim sociopatama je drugačije. Ovo su pojedinci koji mogu biti mnogo opasniji i neodgovorniji.

Kako se dijagnosticira antisocijalni poremećaj ličnosti?
Da bi nekoj osobi bio dijagnostikovan antisocijalni poremećaj ličnosti, postoje određeni kriterijumi koje mora da ispuni. Prije svega, osoba mora biti starija od 18 godina. Dakle,  maloljetnim  osobama, čak i ako imaju sve karakteristike ovog poremećaja, ne može se dijagnosticirati. 
Nadalje, osoba mora imati neku vrstu poremećaja u ponašanju  u prošlosti koji se manifestovalo prije 15. godine. Poremećaji ponašanja se sastoje od ponavljajućih i upornih obrazaca ponašanja koje karakterizira kršenje prava drugih ljudi.
Poremećaji u ponašanju dijele se u četiri glavne kategorije: agresivno ponašanje prema ljudima i životinjama, uništavanje imovine, prevara ili krađa i teško kršenja zakona.
Može se reći da obrasci antisocijalnog ponašanja ne prestaju sami od sebe, osim ako ne dođe do intervencije. Mogu se nastaviti čak i u odrasloj dobi. Ovi ljudi se ne prilagođavaju društvenim normama ili zakonu - pogotovo ako su niskofunkcionalne sociopate u pitanju. U stvari, oni imaju tendenciju da ponavljaju ova ponašanja ako im se pruži prilika.  Neki primjeri ovakvog ponašanja uključuju uništavanje imovine, uhođenje ili uznemiravanje ljudi, krađu ili druge nezakonite aktivnosti.

Mržnja prema drugima i ljutnja su karakteristike antisocijalnih osoba
Osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti  ne priznaju potrebe, prava ili osjećanja drugih ljudi. Često lažu i manipulišu onima oko sebe kako bi dobili ono što žele ili iz pukog zadovoljstva (na primjer, da bi dobili neku korist, novac ili moć).
Stalno laganje je još jedna karakteristika antisocijalnih osoba. Oni mogu više puta lagati, koristiti lažna imena, varati ljude ili lažirati bolesti.
Postoji i obrazac impulsivnosti  koji se manifestuje zbog njihove nesposobnosti da prave planove za budućnost. Stoga su skloni donositi ishitrene odluke o kojima ne razmišljaju.
Osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti obično su mrzovoljne i agresivne. Takođe, može se desiti i da su fizički nasilne. S druge strane, oni takođe mogu ugroziti sigurnost drugih ljudi bez upozorenja. Primjer za to je kada voze. Mogu ići brže od ograničenja brzine ili piti i voziti.

Ove osobe se često mogu uključiti u visokorizične aktivnosti sa vrlo štetnim ishodima, kao što su upotreba ilegalnih supstanci. Oni takođe mogu zanemarivati svoju djecu ili ih izložiti opasnim situacijama.

Osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti su izuzetno neodgovorne
Ova tendencija se može manifestovati na radnom mjestu. Takođe, oni mogu ostati nezaposleni duži vremenski period, čak i ako imaju nekoliko prilika za posao. Takođe, mogu više puta da mijenjaju ili napuštaju posao bez realnog plana da nađu drugi.
Slično, oni mogu propustiti posao iz drugih razloga, a ne zbog bolesti. Takođe su veoma finansijski neodgovorni, posebno kada su dugovi u pitanju. Često neće zadovoljiti osnovne potrebe svoje djece.
Ne pokazuju kajanje za svoje postupke (Rosenblum, 2011). Oni imaju tendenciju da budu ravnodušni ili opravdavaju štetu koju su izazvali govoreći stvari poput „Život je težak“ ili „Gubitnici zaslužuju da izgube“.
Antisocijalne osobe mogu kriviti svoje žrtve da su naivne ili da zaslužuju svoju „sudbinu“. Fraze kao što su “Svakako su to zaslužili”  ili  “To bi im se svakako na kraju dogodilo”  uobičajene su stvari koje ljudi sa ovim poremećajem govore.
Kao što vidimo, antisocijalni poremećaj ličnosti  ima veoma ozbiljne posljedice. To je poremećaj ličnosti koji se vrlo teško liječi i obično se manifestira u djetinjstvu ili adolescenciji zbog poremećaja ponašanja.
​
(Stručne reference:
Fisher KA, Hany M. Antisocial Personality Disorder. [Updated 2022 Aug 15]. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2022 Jan-. Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK546673/)