Eho sindrom: razbijanje samopoštovanja od strane narcisa

Eho sindrom vodi porijeklo od istoimene planinske nimfe, koja je, kažnjena od strane Here tako što je izgubila svoj glas i ponavljala posljednje riječi svih razgovora koje bi čula.

Danas ova mitološka figura simbolizira mnoge od onih ljudi koji se svakodnevno bore da povrate vlastiti glas i samopouzdanje, da postanu vidljivi, što rijetko postižu jer su previše bliski narcisu.

Jedan od novijih koncepata u psihologiji je nesumnjivo „ehoizam“ . Izraz vodi svoje porijeklo od same oreade(gorske nimfe) sa planine Helikon koja je bila zaljubljena u prekrasnog pastira po imenu Narcis.
Dr Craig Malkin, profesor psihologije na Harvard Medical School u Massachusettsu (SAD) i klinički psiholog je bio taj koji je uveo pojam ehoizma u svojoj knjizi Rethinking Narcissism: The Secret of Recognising and Copping with   Narcissists. Nakon ove publikacije, poraslo je interesovanje za ovaj poremećej ličnosti i u široj javnosti i u naučnoj zajednici.

​Ehoizam se odnosi na onaj dio populacije koji na neki način živi pod pritiskom ili uticajem narcisoidne osobe. Oni su empatični i osjetljivi ljudi, ali im je neugodno biti u centru pažnje. Boje se izraziti i dati prednost svojim potrebama u odnosu na tuđe, pasivni su i nemaju asertivnost zbog pritiska narcističkog partnera, roditelja ili sredine u kojoj dominira narcizam.

​Eho sindrom: porijeklo i karakteristike
U narednim godinama sigurno ćemo češće čujati za ovaj izraz. Eho sindrom sve više zaokuplja pažnju javnosti jer su narcisoidno ponašanje (i njegovi efekti) toliko rasprostranjeno u našem okruženju. Studije poput onih koje su sprovedene na Univerzitetu u Bochumu (Njemačka) i objavljene u časopisu Public Library of Science  pokazuju nam da nam društvene mreže omogućavaju da uočimo porast prevalencije sindroma.
​Danas ima mnogo ljudi koji osjećaju kako narcisi imaju tendenciju da ograniče tuđi identitet i, što je još važnije, da naruše tuđe samopoštovanje. S druge strane, ako pogledamo mit o Eho i Narcisu, uočićemo jedan upečatljiv aspekat: ​​ova nimfa je bila najasertivnija i najbriljantnija u razgovoru. Oni koji su je upoznali bili su zapanjeni njenom retorikom i snalažljivošću u govoru. Toliko da ju je Zevs koristio da zabavlja Heru dok je on uživao sa drugim ženama. Na dan kada je boginja shvatila prevaru, kaznila je nimfu tako što joj je oduzela glas. Od tada, sve što je mogla da uradi bilo je da ponavlja poslednje reči drugih ljudi. Njena najveća muka bila je zaljubljivanje u Narcisa, a Narcis joj se smijao zbog njenog jedinstvenog kvaliteta.

To ju je gurnulo u najdublju tugu. Ovo odbijanje, ovo poniženje, bilo je bolnije od gubitka glasa koji joj je služio u prošlosti. A „ehoizam“ integriše tu patnju: u prošlosti ste možda bili srećni, mogli ste da se zabavljate, igrate, pjevate, veselite, da blistate i cijenite sebe. Međutim, prisustvo narcisa možda vas je potpuno uništilo. Eho je bila toliko očajna da se povukla u pećinu na planini Helikon, gdje je našla utočište.

Kako se ponaša osoba sa eho sindromom?
Eho sindrom ne definiše samo osobu koja je izgubila samopoštovanje. Psihološka stvarnost je složenija:

• Ovo su ljudi sa velikom emocionalnom osjetljivošću.
• Znaju da slušaju druge, veoma su empatični. Međutim, nije im ugodno izraziti svoje potrebe pred drugima.
• Rijetko priznaju svoja postignuća.
• Oni su ti koji ne preuzimaju inicijativu da ne bi ometali druge, koji odbijaju projekte kada misle da bi mogli predstavljati neku vrstu smetnje ili problema za druge.
• Eho sindrom često ima svoje korijene u djetinjstvu, kod djece koju je oblikovao roditelj narcis. Njihove emocionalne i lične potrebe bile su zanemarene, pa čak i potisnute.
• Ovi ljudi dobro znaju šta im se dešava. Bore se, pokušavaju da se afirmišu, da povrate svoj glas, da postave granice, da razjasne svoje potrebe. Međutim, ne uspijevaju uvijek, a to ih dovodi do stalnog sukoba sa samim sobom.
• Uobičajeno je da ehoisti stupaju u bliske odnose sa narcisima. Postoji razmjena između ovakvih ličnosti, gdje jedan njeguje i daruje, a drugi prima, i gdje se pravo obilje ili zadovoljstvo rijetko postiže.

​Da li je eho sindrom psihički poremećaj?
Eho sindrom nije psihički poremećaj. Ovo je aspekt koji bi treba razjasniti. Ehoizam je samo osobina, osobina koja predstavlja neku vrstu nepovoljnog mehanizma preživljavanja i može se sažeti na sljedeći način: Ako želim biti siguran i dobiti naklonost narcisa, moram tražiti što je manje moguće, a dati što više.
Ova ideja je razvijena još u djetinjstvu pod uticajem nesigurne vezanosti gdje je roditelj narcis potkopavao djetetove emocionalne potrebe. Dijete je postepeno naučilo da nema glas, da živi u tišini, da se ne trudi previše, već da bude ta ključna figura kako bi narcis bio zadovoljan.
​Svi možemo izaći iz ovih mračnih pećina. Eho je iskoristio Nemesis da se osveti, ali nema potrebe pribjegavati ovim ekstremima - jer kazna koju je Narcis primio nije pomogla Nimfi da povrati svoj predivni glas i svoju divnu sposobnost komuniciranja putem riječi.
Dovoljno je poraditi na samopoštovanju, shvatiti da zaslužujemo da budemo vidljivi, da imamo glas, da izrazimo potrebe i da se hranimo sa ljubavlju i dostojanstvom. 

(reference:
gedankenwelt.de)