Kalimero sindrom: kada se stalno žale

Kalimero sindrom odnosi se na ljude koji se neprestano žale kako im sve ide loše u životu. Međutim, za većinu njih iza toga postoji dublja bol.

Svi znamo ljude koji provode čitav život žaleći se na nešto. Čini se da im ništa ne ide kako treba i da ih sve muči. Nakon što ovo pročitate, sigurno ćete se sjetiti makar jedne takve osobe. O ovom fenomenu govori francuski psihoanalitičar Saverio Tomasella u svojoj knjizi Le sindrom Calimero ( Kalimerov sindrom ).

U svojoj se knjizi poziva na ovo malo mrzovoljno (ali i dalje šarmantno) crno pile  iz talijansko-japanske crtane serije. Ako pogledate donju sliku, sigurno znate na koga mislimo. Iako Tomasella daje neke komične usporedbe u svom objašnjenju ovog sindroma, tema je zapravo sama po sebi prilično ozbiljna.

Prema autoru, pozadina svih ovih žalbi može se naći u određenom kontekstu. Pogotovo kod ljudi koji su u napetoj socijalno-ekonomskoj situaciji i imaju tešku životnu priču. Jer to je okidač za ove žalbe. Zapravo, autor tvrdi da se iza ovog sindroma često kriju stvarna patnja i emocionalna tuga, koja je više puta zanemarivana.
Iako je to često uzrok, mnogi od tih ljudi i dalje mogu biti prilično stresni za svoje voljene osobe. Jer njihova tendencija da vide samo crno pokazuje neumoljivi pesimizam. ​
Međutim, postoje i drugi ljudi čije žaljekanje i kukanje predstavljaju stalnu potrebu za pažnjom. A suočavanje s tim može biti prilično teško.

​Šta je tačno Kalimero sindrom?
Kalimero sindrom je savremena pojava u društvu koje je na rubu urušavanja. Prema Tomaselli, „nepravde postaju sve očitije; može se povući paralela sa svijetom prije Francuske revolucije 1789. godine “.
Nekima se daju privilegije, dok se drugi samo zlostavljaju i iskorištavju. Kao rezultat ovih aspekata, koji su izgleda čvrsto utkani u našu društvenu strukturu, mnogi se ljudi osjećaju krajnje nepravedno tretiranima i imaju stvarnu potrebu da se žale.

Žalbe koje skrivaju nešto gore
Uglavnom su oni koji se često žale zaista doživjeli stvarne nepravde i plaše se ponovnih žrtava i trauma. Na primjer, neki „Kalimerosi“ mogli su doživjeti duboku sramotu, poniženje, odbijanje ili napuštanje.

Ozbiljne porodične traume (nasljedni sporovi, propast, progonstvo i ekonomske migracije) takođe mogu ostaviti trajne tragove u životima ljudi. Ti ljudi tada postaju svojevrsni glasnogovornici svojih porodica i glasno će se žaliti u njihovo ime ili ponekad na njih. Stoga se iza takvih žalbi često kriju mnogo dublji problemi nego što se čini na prvi pogled.

Međutim, prigovori ovih ljudi često se odnose na površne stvari poput kašnjenja vlaka ili hladne kafe. O vrlo teškoj ličnoj situaciji koja stoji iza toga praktično se ne raspravlja. Na taj način pogođeni mogu svoju skrivenu nevolju ili sram povezati sa nečim benignim što se može slobodno i javno izraziti bez socijalnih ili emocionalnih posljedica.
Bez obzira na to, ako se te žalbe ponavljaju iznova i iznova, na taj način često testiraju strpljenje drugih ljudi.

Kad kukanje i prigovaranje postane životni stil
Potpuno je moguće požaliti se na nešto odmah - na pozitivan način koji ulazi u srž stvari. To može biti način da promijenite neku problematičnu situaciju. Na poslu, u vezi ili u porodici. Ali mnogi ljudi radije sažalijevaju sami sebe jer im život ide onako kako ide.

Kalimero sindrom se javlja kada se žalbe i pritužbe osobe pretvore u monolog i općeniti način ophođenja s drugim ljudima.
Većinu ovih ljudi treba čuti kako bi drugi mogli prepoznati njihovu patnju. Kod drugih postoji određena lijenost koja se sastoji u dopuštanju da se situacija stalno pogoršava, samo da bi se mogla i dalje žaliti na nju. I na kraju, postoji manjina koja jednostavno pokušava privući tuđu pažnju.

Ne ismijavajte ove pritužbe
Dijete, tinejdžer ili čak odrasla osoba koja osjeća da se njihov glas ne čuje kada ih zadesi nepravda, rizikuje da razviju Kalimero sindrom. 
Ali kada se drugi ljudi ismijavaju zbog ove patnje i bolesti, oni koji su pogođeni imaju osjećaj da ih je zadesila nova nepravda.
Dakle, ako se rugate ili se smijete osobi zbog izražava svoju tugu i brige, riskirate da im pogoršate stanje.

Žalbe zbog iscrpljenosti i vapaj za pomoć
Neki se stalno žale da su u centru pažnje. Pored toga, obično imaju vrlo teatralan način života. Ovo je način kontrole situacija i drugih ljudi. Tim ljudima bi se mogao pripisati Kalimero sindrom, ali istina je da njihova ljuska još nije pukla. Stoga biste trebali upotrijebiti svoj um da vidite kada je to slučaj.

Ipak, za mnoge ljude koji se neprestano žale, nešto je zapravo slomljeno ili uništeno. Uz to, često ne znaju kako se iz svega izvući i kako ponovno izgraditi svoj život. Iz tog razloga, takođe morate pokušati biti strpljivi sa takvim ljudima. Iako vas mogu umoriti svim svojim kukanjem, nikako vam ne pokušavaju naštetiti ili ići vam na živce.

Ovakav način života često proizlazi iz bolnih iskustava iz djetinjstva koja porodica nije prepoznala. U osnovi, ti ljudi ne kažu „čuvaj me“, već „molim te, saslušaj me“. Budući da su toliko uhvaćeni u svojoj patnji, treba ih saslušati i čuti. I oni moraju biti u stanju pokazati koliko pate.

​Sindrom Kalimero: Postoji rješenje za ove vapaje u pomoć
Prema ovim ljudima se treba odnositi s empatijom, jer su mnogi od njih doživjeli stvarnu i objektivnu nepravdu ili traumu. Ako se osjećaju poštovanim i primijećenim, to im potencijalno može pomoći da krenu naprijed.
​Ljudi koji se ne žele baviti svojom prošlošću i žele se baviti porodičnom situacijom, mogu početi redovno meditirati ili vježbati. To će im pomoći da ublaže stres i napetost. Na taj se način osoba može malo po malo pripremiti za terapiju.

Potpuno je moguće nelagodu pretvoriti u zdravo emocionalno izražavanje. Takođe je moguće promijeniti razloge za ove žalopoljke koje sprječavaju te ljude da napreduju u svom životu. Osoba koja želi pomoći nekome sa ovim sindromom takođe sluša priču koja stoji iza žalbe, udubljuje se u nju i pokušaće pronaći način da pruži olakšanje.

(reference:
gedankenwelt.com)