Koga (ne) možemo nazvati narcisom

Narcistički poremećaj ličnosti je psihijatrijsko stanje, odnosno zvanična dijagnoza. Riječ "narcis" koristimo (iz praktičnih razloga) da označimo osobu koja ima taj poremećaj. Ne bi trebalo banalizirati njenu upotrebu etiketirajući svakog partnera koji nas iznervira, ili sebičnog prijatelja, ili šefa koji nam se ne sviđa kao "narcisa".

Kada čujete riječ "narcis", na koga pomislite? Možda na suviše ambicioznog kolegu koji je "korporativni penjač"? Na majku koja sistematski ignoriše potrebe svoje dece? Na nekog prijatelja kome je laganje prirodno kao i disanje?

Svi živimo sa problematičnim ljudima i ne odgovaraju svi kliničkim kriterijima ovog psihijatrijskog stanja. Međutim, danas su pojmovi poput "toksični ljudi", "narcis", "ghosting" ili "gaslighting" gotovo postali norma. Nadalje, u razgovorima stalno koristimo izraz narcizam. U stvari, koristimo ga da opišemo bezbroj figura u našem društvenom okruženju. Zaista, neinformisani, ili površno informisani ljudi imaju tendenciju da vide svijet kao pun narcisa.
Mnogi insistiraju da samo oni koji su imali nesreću da sretnu narcisa razumiju kakvi su oni zaista, što je vrlo često i tačno. Šta god da je slučaj, neselektivna upotreba termina "narcis" banalizuje stvarni uticaj ovog poremećaja ličnosti. Neki ljudi imaju narcističke osobine, ali nemaju narcistički poremećaj ličnosti. Treba takođe razlikovati zdravi narcizam od patološkog narcizma. Međutim, ovo patološko psihijatrijsko stanje obuhvata skup širih, problematičnijih i štetnijih dimenzija, koje prate specifičan psihički malignitet. 

Nije prikladno koristiti riječ "narcis" kao pežorativni izraz. To nas odvlači od pravog značenja i uticaja ovog poremećaja ličnosti.


Biti narcisoidan nije isto što i imati narcistički poremećaj ličnosti
Mnogi pacijenti dolaze na psihološku terapiju jer su pretrpjeli zlostavljanje od strane osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti. Zaista, ljudi sa ovim psihijatrijskim stanjem obično na kraju nanose štetu mentalnom zdravlju ljudi sa kojima žive. Za sobom ostavljaju psihološke efekte i mogu čak uzrokovati ozbiljne traume kod drugih ljudi. Osim toga, oni koji pate od ovog poremećaja obično se moraju suočiti sa  stanjima kao što su usamljenost, ovisnosti i depresija.
Stoga je važno shvatiti da biti narcisoidan nije isto što i patiti od narcističkog poremećaja ličnosti. Jer, iako bi to moglo zvučati iznenađujuće, mnogi ljudi manipulišu, lažu, pokušavamo sakriti svoje mane i učiniti svoje talente vidljivijim. Nadalje, u određenim trenucima svakoga može savladati želja da bude u centru pažnje. Takođe svi ljudi mogu osjetiti zavist, pa čak i ponekad biti pomalo arogantni.
Problem se javlja kada se sve ove osobine pojave zajedno kod osobe i pokazuju stabilnost tokom vremena. U stvari, narcistički poremećaj ličnosti pada na spektar od manje ozbiljnog do težeg oblika. To znači da postoje ljudi koji se, iako pate od ovog stanja, mogu prilagoditi i dobro upravljati u društvu.
Međutim, problem eskalira kada imate posla težim patološkim slučajevima i malignim narcisima .
U današnjoj kulturi selfija, influensera i moći društvenih medija,  uobičajeno je da se ova ponašanja etiketiraju kao narcisoidna. No, ovo iskrivljuje činjenice i umanjuje uticaj onih koji zaista imaju to stanje.

Ko su narcisi?
Narcistički poremećaj ličnosti obično se pojavljuje zajedno sa drugim kliničkim problemima i radi se o dosta kompleksnom poremećaju ličnosti.
Ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti smatraju da su iznad ostalih, lažu puno, manipulišu cijelog života, izbjegavaju preuzimanje odgovornosti za svoje postupke, smatraju da imaju pravo na sve, iskorišćavaju ljude za svoje potrebe i vrlo su sebični i podmukli pojedinci. Oni pokazuju zaista problematično ponašanje koje je štetno po njihovu okolinu i najbliže ljude, ali i po njih same. Narcisi su samosaboteri, njihova ponašanja su štetna i po njih i po druge, i vrlo često se i sami  razbole na kraju.​

No, narcizam nije uvijek negativan. Postoje neke karakteristike koje nam mogu koristiti u određenim trenucima. Nasuprot tome, narcistički poremećaj ličnosti (patološki narcizam), u svom najizraženijem obliku, potencijalno je vrlo štetan i opasan.

Oznaka "narcis" se ne treba olako koristiti
Narcistički poremećaj ličnosti može dijagnosticirati samo specijalizirani stručnjak. To je kliničko stanje koje je uključeno u DSM-V (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje) u odjeljku o poremećajima Klastera B.
No, ovdje imamo problem: većina narcisa nikada neće i ne želi poći kod stručnjaka da im se postavi dijagnoza i odredi liječenje, jer im je to "ispod nivoa" i odbijaju da priznaju da imaju neki poremećaj.
Bitno je izbjegavati da koristite etiketu "narcis" na pežorativan način, kako biste nekoga uvrijedili, ili samo zato što vam se taj neko ne sviđa ili vam smeta. To je već pogrešna upotreba ovog termina. Kao što smo ranije spomenuli, svi ljudi imaju neke narcističke osobine. Zapravo, ponekad nam to ponašanje koristi jer nas tjera da postignemo i budemo ambiciozniji.
Zdrav narcizam postoji i nemaju svi koji pokazuju neku narcisoidnu osobinu mentalni problem. Na primjer, majka koja je emocionalno hladna ne mora nužno imati NPL (narcistički poremećaj ličnosti).
Brat koji želi da bude u centru pažnje, prijatelj koji pravi puno selfija, korporativni penjač koji želi da bude unaprijeđen, ili neko ko želi da stekne neko zvanje, ne treba da bude automatski označen kao „narcis“, ako nema skup osobina i ne pokazuje skup obrazaca ponašanja koja ga kvalifikuju za "narcisa".
Ambicija, nedostatak empatije, sujeta i sebičnost oduvijek su postojali i biće, kao i ljudi sa kojima je teško živeti. Neki ljudi su jednostavno "toksični", ali ne mora da znači da su narcisi.
​

Reference:
1. Caligor E, Levy KN, Yeomans FE. Narcissistic personality disorder: diagnostic and clinical challenges. Am J Psychiatry. 2015 May;172(5): 415-22. doi: 10.1176/appi.ajp.2014.14060723. PMID: 25930131.
2. Ronningstam E. An update on narcissistic personality disorder. Curr Opin Psychiatry. 2013 Jan;26(1):102-6.
3. Ronningstam E. Narcissistic personality disorder: a current review. Curr Psychiatry Rep. 2010 Feb;12(1):68-75.
4. Ronningstam E. Narcissistic personality disorder in DSM-V–in support of retaining a significant diagnosis. J Pers Disord. 2011 Apr;25(2):248-59.