Priča o porijeklu emocija

Ne postoji saglasnot o tome kako je ova prekrasna priča o porijeklu emocija nastala. Iz nekog razloga, ljudi su je pripisivali Mariu Benedettiju, ali istina je da je nije on napisao.

Drugi nagađaju da je ovo zapravo prerađena verzija priče autora Jorge Bucay ili Mariano Osorio. Štogod bio slučaj, postala je vrlo popularna prije tri decenije.

"Luđaci otvoraju puteve kojima mudraci kasnije hode."
-Carlo Dossi-

Priča nas vodi do mitskog vremena kad ljudske emocije tek počinju pronalaziti svoje mjesto. 

Porijeklo emocija
Jednog dana sastaše se negdje na Zemlji ljudske vrline i ljudski nedostaci. Dosada je počela zijevati i time zarazi druge svojom lijenošću. Kako bi se tome suprotstavilo, Ludilo je predložilo da svako učini nešto zabavno. "Hajde da igramo žurke", reče.

Intriga se činila zainteresovana za ideju, a Znatiželja je odmah upitala: "Šta je to žmurka?" Mudrost je objasnila da je to stara igra. Sve što je trebalo učiniti bilo je pokriti oči i brojati do milijon, dok se svi ne sakriju. Onaj koji broji mora pronaći sve ostale.
Entuzijazam i Euforija počeše skakati od uzbuđenja. Svidjela im se ideja ove igre. Činili su se tako sretni da je i Sumnja konačno izrazila želju da se pridruži. Čak i Apatija, koja je uvijek bila povučena, izjavila je svoju namjeru da sudjeluje.

I tako je igra počela...
Ludilo je ponudilo da bude prvo koje će brojati, te poče. Istina nije htjela igrati jer nije vidjela nikakav smisao. Ona je zaključila da će je ionako naći na kraju. Ponos je  rekao da je igra glupa i odlučio je ne igrati; bio je ljut što je Ludilo predložilo ovu igru, a ne on.  
Lijenost je počela trčati i skrivati se, ali se vrlo brzo umori i sakri se iza prve stijene koju je vidjelo. Trijumf, marljiv kao i uvijek, odabra najviše stablo i pope se do vrha. Zavist ga je slijedila, skrivajući se pod Trijumfovom velikom sjenom. U međuvremenu, Vjera je počela trčati i uskoro poče i letjeti. Na svačije  čuđenje, ona je otišla do neba i sakrila se u oblake. Niko nije mogao vjerovati - samo je Vjera bila sposobna činiti takve stvari.​

Velikodušnost je bila vrlo zabrinuta za one koji nisu mogli naći skrovište. Tako je počela pomagati jednom, drugom, trećem. Gotovo joj je ponestalo vremena da bi se sakrila. S druge strane, Sebičnost je pronašala čudesno skrovište u špilji, ali je bila okružena trnovitim biljkama, jer nije htjela da iko dijeli špilju sa njom. ​

Iznenađujuće zaključak
Ludilo je bio uzbuđeno. Brojalo je i brojalo dok nije stiglo do milijon. Zatim je otkrio oči i počelo tražiti svoje prijatelje. Prvo je pronašlo Lijenost, koja je bila samo nekoliko koraka od nje. Nakon toga je pronašlo Strast i Želju. Skrivali su se na dnu nekog vulkana.

Nakon toga je pronađe Neiskrenost, koja je bila toliki lažljivac, da ga je uvjeravalo kako se skriva pod vodom. Međutim, istina je bila da se skriva u sredini duge.

Ludilo je također pratilo Zaboravnost, no pošto mu je izgubilo trag, ostavi ga za kasnije. ​​Jedina koja se nije uspjela sakriti na vrijeme bila je Ljubav. Kad joj se Ludilo približilo žurno je pronašla utočište iza grmlja. Ludilo, koja ipak nije bilo budala, reče joj:  "Ljubav je toliko predvidljiva da se sigurno skriva u ružinom grmu ". Budući da su ruže imale trnje, Ludilo je uzelo čičak i gurnulo ga u grmlje. Čulo je krik bola, nakon čega otkri je oštetilo oči Ljubavi. ​

Ludilo se osjećalo krivim i nije znalo što učiniti. Sve što je moglo je bilo da klekne pred Ljubavi i da moli za oproštaj. Ono takođe ponudi da bude njen vodič zauvijek, pošto joj je uništilo vid. Od tog trenutka Ljubav je slijepa i Ludilo je prati posvuda.
​
To je kraj ove lijepe priče o porijeklu emocija. Ona očigledno opisuje kvalitete naših emocija. Ovi kvaliteti određuju naša emocionalna iskustva. Sigurno da će ih većina nas prepoznati u vlastitim životima.
​