"Sindrom kuvane žabe": da li predugo tolerišete ono što vam škodi?

Ponekad predugo tolerišemo štetne situacije i ljude, samo zato što slijedimo prećutnu naredbu "ako/kad već nema drugog rješenja, morate to tolerisati”.

I sigurno ne možemo zanemariti činjenicu da mnogi od nas žrtvuju naše emocionalno blagostanje zarad drugih stvari. Takođe se često događa da ne moramo samo razmišljati o našoj vlastitoj dobrobiti, nego da postoje i drugi ljudi koji zavise od nas, što nam služi kao “opravdanje”.

Uz sve ovo dugo tolerišemo i “tačku pucanja/slamanja, zbog emocionalne zavisnosti, destruktivnog odnosa ili možda zato što nam nedostaje emocionalna inteligencija da bismo znali što je normalno i što nije. Kada već dođe do "tačke pucanja/slamanja bude kasno.
Možda trpite situacije sve dok ne “pregorite”, a da niste svjesni potrebe da se spasite na vrijeme. 
Ovdje možete čitati o “sindromu kuvane žabe”, koja nije znala šta joj se dešava. Ideju je najprije iznio Olivier Klerk.

Sindrom kuvane žabe
Stavite žabu u posudu punu vode i započnite grijati vodu. Kako se temperatura vode povećava, žaba podešava tjelesnu temperaturu kao rezultat. Žaba se održava podešavanjem svoje tjelesne temperature temperaturi vode koja se povećava. Kada voda dođe do tačke ključanja, žaba se više ne može prilagoditi. U ovom trenutku žaba odluči iskočiti. 

Pokušava se osloboditi iskakanjem iz ključale vode, ali je nesposobna za to, jer je iskoristila svu svoju snagu prilagođavajući tjelesnu temperaturu. Vrlo brzo, žaba umire.
Što je ubilo žaba? Razmisli o tome. Mnogi će reći kako ju je ubila ključala voda.

Ali istina je da je ono što je ubilo žabu bila njena nesposobnost da odluči kada da iskoči.
​Tačno je da se svi moramo prilagođavati ljudima i situacijama, ali moramo biti sigurni kada postoji potreba da se prilagodimo, a kada treba prestati sa prilagođavanjem i nastaviti dalje. Postoje trenuci kada se treba suočiti s situacijom i preduzeti odgovarajuće mjere.
Ako dopustimo ljudima da nas iskorišćavaju fizički, emocionalno, financijski, duhovno ili mentalno, oni će nastaviti to da rade. Odlučimo kada treba iskočiti. Iskočite dok još imate snage.

Šta ova metafora govori o nama 
Ova metafora ima mnogo implikacija za različite situacije u našim životima: za naše odnose, rad, ličnost, zdravlje, itd. Ljudi koji su upleteni u odnos koji im ne donosi ništa dobro, neprestano se prilagođavaju željama, mišljenjima i prigovarima partnera, kako ne bi “ugrozili čamac” na kom plove; oni vjeruju da sve mogu istolerisati ili da nemaju druge mogućnosti osim da tolerišu.

Međutim, uopšteno govoreći, predugo tolerisanje stvari na ovaj način ne vodi ničemu osim problemima ili vas dovodi do tačke slamanja. Kad to najmanje očekujete, završićete u ekstremnim situacijama, više nećete moći tolerisati i moraćete skočiti, bježati ili barem osmisliti plan bijega od te situacije ili odnosa, ali možda ćete već biti ozbiljno ranjeni, povrijeđeni ili iscrpljeni.
Možda više nemate snage da se suočiti sa konačnom tačkom slamanja,  jer više nemate energije, ne vidite izlaz, uopšte ne razmišljate o tome, ali ste već previše ozlijeđeni ili ranjeni da napusti tu situaciju zbog druge koja bi mogla biti još gora.
Ponekad naša sposobnost da tolerišemo stvari ide vrlo daleko, a naša snaga i nada polako sagorijevaju na tom putu.

Pitanje svakodnevnog stresa i akutnog stresa
Psiholog Richard Lazarus je istao različite načine suočavanja sa stresom, kao i da postoje dvije vrste stresa: hronični dnevni stres i akutni stresni životni događaji.
Rečeno nam je će stresne životne situacije poput razvoda, smrti ljudi koje poznajemo, gubitka kuće ili posla, značajno utiču na nas i to jeste tačno. ​

No, suočeni s takvom vrstom događaja koji ima veliki negativni i prijeteći uticaj na nas, moramo se pripremiti i suočiti se s situacijom: "skok u vremenu".
​Međutim, svakodnevne stresne situacije su one  o kojima se moramo brinuti u većoj mjeri, jer su upravo to - svakodnevne i redovne. Neki od tih događaja se dugo ne pokazuju negativnima. To je slučaj zlostavljanja u porodici, jer ponekad dobivamo pozitivan tretman, drugi puta negativan, a ponekad podnošljiv. Na taj način, nelagoda ostaje uvijek prisutna; samo se nastavlja "uz podešavanje" dok situacija ne postane nepodnošljiva i beznadežna.
Najbolji način da se suočimo s tom činjenicom jest prepoznati je, tj., ne bojkotovati vlastita osjećanja, govoreći sebi da je ono što trpimo normalno.  Ako se osjećate loše zbog iste situacije ili iste osobe već duže vrijeme, nešto nije u redu.

Morate iskočiti prije nego se “skuvate”. Ne radi se o bijegu od situacije, već o suočavanju sa situacijom i otkrivanju mogućih rješenja. Zapamtite da onaj ko predugo toleriše neće imati dovoljno snage da pokuša promijeniti situaciju, jer je njegova snaga već potrošena na prilagođavanje štetnoj situaciji.

​
Reference:
What is boiling frog syndrome? -  quora.com