Unutrašnji monolog osobe sa graničnim poremećajem ličnosti

Budim se sa užasom. Kako će mi proći današnji dan? Kakvo će biti moje raspoloženje? Kako će se ljudi u mom životu ponašati prema meni danas? Kako ću doživljavati ljude koji danas komuniciraju sa mnom?

Da li su ljubazni prema meni samo zato što žele nešto od mene? Da li su snishodljivi? Da li se samo pretvaraju da im je stalo kao i svi drugi? Niko me zaista ne voli. Kako samo mogu da budu takvi? Ali, ja ne volim ni samu sebe. ​

Trpe me jer sam dobra prema njima i pomažem im ako im zatreba. Mogu tražiti od mene bilo šta i ja ću to učiniti. Samo želim da im se dopadnem. Želim da me svi vole. Mislim, zašto bi neko bio zao prema meni? Kako iko može da me ne voli? Ja bih toliko toga učinila za svakoga. Ljudi su tako nezahvalni. Evo me, radim toliko toga za one ljude tamo i nije ih briga! Završiću sa njima, prekinuću svaki kontakt sa njima! Nikada im više neću pomagati. Kako neko može biti toliko mrzak i užasan!? Čekaj, ova druga osoba mi se još nije javila. Nije mi odgovorila na poruke. Bože, nije mi odgovorila ni na telefonski poziv. Izbjegava me. Mrzi me. O ne! Opet sam pokvarila dobru vezu. Svi me mrze. Ja sam tako užasna osoba. Ne mogu podnijeti da su ljudi ljuti na mene. Oh ne, moram ovo ispraviti. Ne mogu živjeti bez njih. Ne mogu dalje kada znam da su ljuti na mene. Tako sam nesmotrena. Zašto jednostavno ne mogu da budem normalna i da se složim sa svima! Oh, nema veze! Poslali su mi poruku. Žele da idem s njima u šoping. Stvarno?

​Ignorišeš me, a onda me zamoliš da jednostavno ustanem i odem sa tobom u šoping? Kakva si ti to osoba? Ionako sam danas zauzeta. Moram počistiti kuću. To je tek totalna katastrofa, jer sam užasna domaćica. Ne mogu ništa da uradim kako treba. Ne mogu da kuvam, čistim, brinem o djeci, da radim, da završim kurs, da budem dobra žena, itd. Ja sam jednostavno bezvrijedna. Koja je poenta truditi se? Ne odgovaraju mi ​​sada kada sam im ionako rekla "ne". Naravno da ne. Zašto se trudim da ih usrećim? Oni su tako užasni. Završila sam svaki razgovor sa njima. Sve što žele je da budem u blizini da radim stvari za njih i da me iskorištavaju. Kakav je to odnos? Samo ću im poslati poruku o nečemu smiješnom i nepovezanom i vidjeti hoće li odgovoriti. Ako neće, nije me ni briga! Neću više pokušavati. Bože, nisu odgovorili. Mrze me. Trebala sam samo reći da ću to učiniti za njih. Tako sam grozna. 

Šta nije u redu sa mnom? Samo im je trebao neko sa kim bi se družili. Trebalo je da budem tamo. Nije ni čudo da me svi mrze. Svima bi im bilo bolje bez mene ovdje. Moj život je niz pitanja i reakcija u mojoj glavi. Cijeli dan, sve dok konačno ne zaspim potpuno iscrpljna od stalnog kretanja naprijed-natrag između sretnih i potpuno tužnih emocijama.

Osoba sa graničnim poremećajem ličnosti nije samo neko ko pokušava da privuče pažnju. Ovo što sam opisala je stalni rat u mojoj glavi, stalno pitanje i razmišljanje o tome da li mi je ovaj život uopšte potreban. Ja sam Keti Kirtli, 30-godišnja majka troje djece. Imam bipolarni I i granični poremećaj ličnosti. Ovo je samo mali uvid u ono što mi prolazi kroz glavu tokom jednog dana.