Veza između narcizma i sadizma

​Postoje brojne razlike između sadizma i narcizma, a po definiciji, ni na koji način nisu ista stvar.

Međutim, postoji mračna veza između njih.
Po definiciji, narcizam je pretjerano zahtijevanje tuđe pažnje koje prati osjećaj punog prava na sve i nedostatkom empatije. S druge strane, sadizam znači dobivanje zadovoljstva od nanošenja bola ljudima, bilo fizički ili emocionalno.

Istina je da većina narcisa obično ne dobija nikakvu vrstu istinskog zadovoljstva od nanošenja bola drugima. 
Ljudi koji spadaju u kategoriju sadističkih narcisa uglavnom su bili žrtve ekstremnijeg emocionalnog zanemarivanja i emocionalnog zlostavljanja za razliku od drugih vrsta narcisa. Nepotrebno je govoritii da bi trebalo učiniti sve što možemo da izbjegnemo narciste u našim životima, ali takođe trebamo biti na oprezu i kada su sadistički narcisi u pitanju. 
​Sadistički tipovi su oni koji će vam namjerno nanositi bol, bilo da imaju koristi od toga ili ne. Jedina stvar koju traže je zadovoljstvo. Svi sadisti obično traže istu stvar, ali sadistički narcisi su takođe stručnjaci za manipulaciju.

Takođe je vrijedno napomenuti da se čini da sadistički narcisi imaju niže samopoštovanje od drugih narcisa. U članku za Psychology Today, klinički psiholog Dr Seth Meyers je napisao sljedeće:
​„Moramo razgovarati o terminu „zadovoljstvo“, što nije isto što i uživanje ili izvlačenje stvarnog zadovoljstva. Zadovoljstvo o kojem govorim – tip koji narcisi traže – zove se „narcisistička zaliha“. Ovo se odnosi na pažnju i divljenje drugih zbog kojih se narcis osjeća primijećenim i posebnim. Narcisi se na neki način ne razlikuju toliko od djece čije emocionalne potrebe nisu zadovoljene i koja očajnički traže priznanje drugih. Oni koji se nalaze u bliskim odnosima sa narcisima vide nedosljednosti koje drugi ne vide: način na koji se narcisi pojavljuju iz dana u dan je u direktnoj suprotnosti sa onim kako se oni stvarno osjećaju iznutra. Ovo je paradoks narcizma. Kako se narcisi mogu osjećati tako loše zbog sebe, a da se ponašaju kao kraljevi i kraljice? Za ljude koji ovo posmatraju, to nema nikakvog smisla.

Ovo izobličenje – superiorno ponašanje, ali i osjećaj inferiornosti – središnja je komponenta poremećene, narcisoidne ličnosti. Narcis ima dva različita sopstva: svoje pravo ja i ono ja kakvo bi želeli da jeste. Pravo, istinsko ja narcisa najbolje je konceptualizirati kao ranjenog djeteta, čiji je emocionalni razvoj zaustavljen zbog emocionalnog zlostavljanja ili zanemarivanja od strane roditelja ili staratelja.
Pa zašto su neki narcisi sadisti, a drugi nisu? U svom kliničkom iskustvu, otkrio sam da su sadistički narcisi bili ozbiljnije zanemareni ili emocionalno zlostavljani u djetinjstvu nego drugi narcisi. Sa mnogim narcisima je teško slagati se, imaju grandiozan osjećaj i doživljaj sebe i neće preuzeti odgovornost za svoje postupke, ali nemaju veliku potrebu da kažnjavaju druge. Otkrio sam da sadistički narcis ima niže samopoštovanje od nesadističkog narcisa, iako ni jedan od njih nema istinski visoko samopoštovanje. Najvažnija stvar koju treba razumjeti je da nagon da se drugi kažnjavaju ili uznemiravaju na redovnoj bazi obično proizlazi iz pojedinca koji je bio na udaru zbunjujućeg ponašanja roditelja u ranom životu.”

Kada kaže Dr Seth Meyers zbunjujuće ponašanje, misli na to da su ovakva djeca prvo bila voljena, mažena i pažena, a onda su naglo odbacivana, obezvređivana, kritikovana i zanemarivana - uskraćivana im je ljubav.