5 velikih lekcija iz Sokratovog života

Mnogi smatraju da je Sokrat "otac filozofije". Rođen je u Atini 469. p.n.e. Njegov otac, Sophroniscus, bio je klesar. Njegova majka, Phaenarete, bila je babica. Unatoč njegovu skromnom porijeklu, Sokratov život je bio ispunjen lekcijama koje i dan danas važe.

U osnovi, ovaj veliki filozof je živio kao i bilo koji drugi Atinjanin. Neko vrijeme je u stopu pratio svog oca i morao je služiti kao vojnik za Grke. Zapravo, ljudi su ga poznavali kao velikog radnika i vrlo strpljivog čovjeka.

Kad je postao poznat kao mislilac, takođe je počeo stvarati sebi i neprijatelje. To je zbog činjenice da je promovisao nefleksibilni skup pravila za život. Unutar ovog etičkog sistema nije bilo mjesta za nepoštenje, sramotu ili dvostruke standarde. Zbog svojih ideja je bio progonjen i ismijavan. Na kraju je čak osuđen na smrt samoubistvom. Posljednja epizoda njegova života postala je sjajna lekcija života.

​"Sve duše su besmrtne, ali duše pravednika su besmrtne i božanske".
-Socrates-

1. Poniznost: Jedna od sjajnih lekcija iz Sokratovog života
Sokrat nije bio posebno fizički lijep. Bio je vrlo nizak i imao je istaknuti trbuh. Imao je grube crte lica, velike ispupčene oči i prćast nos. Drugi filozofi su mu se svog fizičkog izgleda.
Ipak, ništa od toga nije uticalo na "oca filozofije". Upravo suprotno, malo je obraćao pažnju na ove kritike. Uvijek bi nosio isti plašt i živio u potpunosti skromnim životom. Jedva da je jeo i pio. Jedan filozof je rekao da niko od robova ne bi želio biti tretiran onako kako je Sokrat bio tretiran. Platon bi, s druge strane, makar oprao noge i obuo sandale.

2. Poštovanje individualnosti drugih ljudi
Jedan od najzanimljivijih aspekata života ovog filozofa jeste da nikada nije ništa napisao. Unatoč činjenici da su svi mislili da ima nevjerovatan um, on je podučavao usmeno, nikada ne pišući. Vjerovao je da svako mora razviti vlastite ideje. Ako bi zapisao svoje ideje, to bi uticalo na intelektualni razvoj drugih ljudi. Sokrat je imao izvorniju metodu poučavanja. Razgovarao je s ljudima, pokazujući smisao za ironiju i izvanrednu sposobnost gledanja stvari iz drugačije perspektive.

3. Slušanje
Sokrat bi podučavao sa nevjerovatnom suptilnošću i inteligencijom. Neki ljudi još uvijek koriste ovu metodu podučavanja, iako možda ne onoliko koliko bismo željeli. Sokratova metoda inspirisala je neke od velikih pedagoga povijesti, poput Jean Piageta. Filozof bi započeo razgovor ispitivanjem svog sagovornika. Postavio bi mu pitanja koja bi upućivala na zaključak da je ono što govori ili konzistentno ili slabo potkrijepljeno. Tako bi svi sami došli do istine. Sokrat bi samo slušao i postavljao pitanja.

4 - Otvaranje prema istini
Sokrat je govorio: "Znam da ne znam ništa". Ovo nije bilo samo slogan ili neki način privlačenja pozornosti na sebe. Ovaj filozof je doista bio čovjek otvorenog uma. Jednostavno je smatrao da ne zna što je prava istina. Postavljao je pitanja prije nego što zatraži odgovore i težio je proširenju sopstvenih vidika i perspektiva. Sokrat je takođe govorio: "Upoznajte sebe".  Tako nije pokušavao da opiše ljudska bića. Umjesto toga pozivao je svakoga da istraži sebe, na jedno od najfascinantnijih putovanja koje osoba može preduzeti.

5- Smisao za humor
Sokrat je takođe imao nevjerojatan smisao za humor. To se odrazilo u njegovim anegdotama o Ksantipi (Xanthippe), njegovoj supruzi. Bila je 30 godina mlađa od njega i bila je poznata po svojoj teškoj ličnosti. Neko je jednom upitao Sokrata zašto ju je oženio, a on mu je odgovorio: "Volim činjenicu da mogu učiti od osobe koja je tako lošeg temprementa. To je najbolji način da učiti o drugim ljudima."

Sokrat i Ksantipa (Xanthippe)
Kad je osuđen na smrt, supruga mu je otišla u posjetu i briznula u plač. Sokrat je tada rekao: "Nemoj plakati - svi smo po prirodi osuđeni na smrt". Njegova je žena odgovorila: "Ali nepravedno si osuđen." Sokrat odvrati: "Da li bi mislili da je ova situacija manje žalosna da su me pravedno osudili?"