Ukoliko se neko samo igra sa vama i "pruža" vam "ljubav" kroz koju vidite sebičnost, pustite ih neka pobijede. Svako ko se pretvara da vas voli samo da bi popunio sopstvenu prazninu, neka pobijedi, a vi ga nagradite sa jednim: zbogom. Onaj ko se igra sa vama vas ne zaslužuje. A ako postoji nešto od čega nikada ne bi trebalo odustati, to je vaše dostojanstvo.
Postoji veoma interesantna knjiga koju su napisali neurolozi Amir Levin i Rejčel Heler pod nazivom: "Nova nauka mozga odraslih: kako pronaći partnera". Ova knjiga ima neke fascinantne stvari na ovu temu.
Ljudski mozgovi su programirani da traže i dobijaju podršku. Treba nam ljubav u odnosima, bilo da se radi o porodici, prijateljima ili partneru. "Plašio sam se da ću izgubiti nekog posebnog i izgubio sam ga. Ali sam preživio! I još uvijek sam živ! " -Čarls Čaplin- Iako možda nije dobro ovo što ćete pročitati, postoje jasni dokazi da su na neuronskom nivou ljudska bića "emotivno zavisna".
Prvo na šta će se sve ovo odraziti je vaš mozak: pojavljuje se intenzivan stres. Stres je biološki instinkt koji nas upozorava da je nešto pogrešno.
Naš pogled na svijet biva poljuljan. Zbog onoga kome ste pružili povjerenje, onoga za koga ste mislili da vas poštuje, od koga ćete imati podršku, intimnost i sigurnost. Kada se ovaj okvir razbije, odmah ulazimo u ciklus karakterisan nepovjerenjem, ranjivošću i anksioznošću. Hajde da zađemo malo dublje u emocionalnu nezrelost i igranje igara. Emocionalna nezrelost, ljubav i teorija sistema Svi znamo da uspjeh jednog odnosa zavisi od mnogo faktora, ali jedan od njih je, bez sumnje, sposobnost obje strane da daju i primaju podršku. Ako jedna od njih ne ulaže u odnos i ne podržava drugu stranu, odnos će se polako pogoršavati. Isprva, ovo nije lako uočiti. Ponekad se "igraju" sa nama i mi to čak ni ne shvatamo. Koristili su nas kao pione u užasnoj igri koja završava uništavajući sve naše nade i snage. Teorija sistema pruža određene razloge zašto se to dešava.
Kada se dvoje ljudi ujedine u odnosu, kreira se nešto veće od njih dvoje. To je sistem, to je poput sfere pune složene dinamike.
Istovremeno, skloni smo idealizovanju. Kažemo sebi da je ova veza ona prava, da će biti savršena i da ćemo se zajedno razvijati kao pojedinci i kao par. Zašto ostajemo? Držimo se ovakvih uvjerenja i unutrašnjeg dijaloga jer je to potrebno našem umu. Želimo da osjećamo emocionalnu i psihološku sigurnost. Međutim, svaki dan se ovaj savršeni sistem zamagljuje malom (ali nemilosrdnom) dinamikom. Ali i većom, poput prezira, razočaranja i emocionalne ucjene. Malo ljudi reaguje odmah nakon prvih nekoliko udaraca.
Onaj ko te poštuje, ne igra se sa tobom: emocionalna nezrelost i tretiranje ljubavi kao igre
U knjizi koja je pomenuta na početku ovog članka čiji su autori neurolozi Amir Levin i Rejčel Heler, objašnjava se da su emocionalno nezreli ljudi oni koji na ljubav gledaju kao na igru. Reaguju samo na sadašnjost i "hrane se" trenutnim zadovoljstvom i potrebom da zadovolje samo sebe. "Ponekad gubitak znači pobjeda i ne pronalaženje onoga za čim tragate znači pronalaženje sebe." -Alehandro Jodorovski Ovi ljudi će vam «skinuti zvijezde s neba», ali samo ako vi za njih «skinete sunce». Davaće obećanja kada su srećni i kriviće vas za sve svoje probleme kada su isfrustrirani. Sada se zapitajte: Zašto "padate" na ovu vrstu ličnosti? Teško je objasniti. Mogli bismo reći da nas privlači intenzitet njihove ličnsti i njihova spontanost. Ponekad je dobro da budete «vazduh» koji im je potreban da prežive. Nemojte se zavaravati. Ljubav nije igra, i ako neko želi da se igra sa vama, pustite ih da pobijede. To je najbolja stvar koju možete učiniti. Jer na kraju dana, i mi ćemo završiti kao pobjednici. Pobijedićemo u dostojanstvu, samopouzdanju i hrabrosti. Nemojte zaboraviti da je emocionalna zrelost i inteligencija takođe definisana vještinama posmatranja kako bi uočili šta se dešava oko nas i šta da uradimo u vezi sa tim. Čak i ako to boli, i ako nam neko vrijeme lomi srce. Znaćemo da radimo pravu stvar.
0 Comments
Leave a Reply. |
|
RSS Feed