Konstantni i beznadežni umor: period preispitivanja i čišćenja svog života

Postoje trenuci kada smo konstantno umorni i nemamo energije ni za najlakše stvari i najjednostavnije dnevne zadatke i aktivnosti. ​

Nemamo snage ni za šta, čak ni da zaplačemo. Naravno, u ovakvim situacijama se valja posavjetovati sa ljekarom kako biste utvrdili da li imate neko oboljenje ili zdravstveni problem. Ako se nakon pregleda stručnjaka utvrdi da je sa vama u fizičkom smislu sve u redu, onda možda razlog vašeg umora leži u nečem drugom. Može biti da je u pitanju depresija ili "burnout" sindrom, ali nisu se javili sami od sebe, nešto u vašem životu je dovelo do njih.

U situacijama kada pati od stalnog umora, čovjek živi, ​​radi neke stvari, ali ne želi ništa, ne uživa ni u čemu, sve mu teško pada. Čak je i pomicanje ruke ili noge velika stvar. Ali, takav period je dat s razlogom. Takav period ne dolazi ni iz čega i bez ikakvog razloga. Sve što ste radili u životu, sve što ste prošli u životu, sve što ste doživjeli i preživjeli se "slagalo ciglu po ciglu", skupljalo se "kap po kap" u čašu, koja se jednog dana prelila i odnijela snagu, želju, vjeru i nadu. Zašto se to dogodilo? Zato što mnogi ljudi predugo žive izdajući sebe, svoje potrebe i želje. Čovjek se svime bavi u životu - porodicom, prijateljima, poslom - a najmanje sobom. 
I tako, vremenom, istroše se rezerve energije u čovjeku. Ne može više da radi ono što mu je u početku bilo zadovoljstvo, nema volje, nema snage. Čovjek leti punom brzinom u beskrajan i beznadežan umor. A ovaj umor je ogroman, dubok, i naizgled beskrajan. No, ovo je samo iluzija. Ovakav umor je došao u pravo vrijeme. U ovom umoru, osoba loše funkcionira, slabo reagira na ono što bi prethodno bez pogovora zgrabila i odradila. Osoba počinje da se skriva u svojoj ljusci, povezuje se sa Univerzumom kroz svoj lični univerzum. Osoba nema snage za posao, ali osoba češće "organizuje sastanke sa samim sobom", ispituje sebe. U tim trenucima iznad njega zasvetli sijalica istinskih želja i osjećanja, onoga što čovjek zaista želi i što mu je najvažnije, najvrednije, veoma iskreno i ispunjavajuće.
Kaže se da dok ne dođete do dna, nemate od čega da se odgurnete da biste došli do vrha. Samo dno vas može vratiti nazad ka vrhu. Ovo nije dno koje je poput močvare (ili živog pijeska) sa koje nikada nećete ustati. Ovo je pozitivno dno, nazovimo ga tako. Ovo čak nije ni dno, već vaš lični temelj, vaša istinska platforma, vaše lično tlo pod vašim nogama. 

To su vaše osnovne i važne stvari, zahvaljujući kojima stojite čvrsto na zemlji, funkcionirate, osjećate se potrebnim i važnim, dobijate snagu i emocionalnu podršku. Zapamtite: tokom perioda beznadežnog umora vi pauzirate svoj život, a nakon te pauze donosite najbolje odluke. Jer upravo u takvim periodima konstantnog umora se preispitujete, vaša veza sa sobom jača i postaje moćna (i ne samo sa sobom, već i sa Univerzumom). Čistite se od naslaga prošlosti, emitujete svoje prave želje i ne plašite se da ćete bilo šta izgubiti, jer shvatate da ono što imate nije toliko važno. U takvim trenucima se osoba ohrabri i osmjeli da ispuni svoju pravu sudbinu, neku važnu akciju, misiju i donese važnu odluku. U periodima beznadežnog umora, važno je da ne krivite sebe, da ne obezvređujete sebe, već da čvrsto prigrlite sebe i pođete u susret onome što vam život nudi.