Ljubav prema sebi rađa se od umora. Kada se umorite od tuđe nametljivosti, ispunjavanja tuđih očekivanja, od brige oko tuđeg mišljenja...tada se okrećete najboljoj strani sebe.
Umorni ste jer ste se odupirali svojoj istini, umorni ste od njenog skrivanja (čak i od skrivanja od sebe).
A onda počnete grliti one djelove sebe koje ste tako dugo zanemarivali. Sada rado priznajući da su oni vaši. Kroz strah da to postane nešto strašno, kroz bol iznenada oživljenih uspomena, kroz gorko žaljenje zbog onoga što se dogodilo, kroz ogorčenje i bijes na one koji su to dopustili, kroz čitav sistem vaših dugogodišnjih odbrambenih mehanizama. Probijate kroz sve to, jer više ne želite zanemariti sebe.
Voljeti sebe znači voljeti sopstvenu slabost, ono što mislite da je "loše", svoje neugodnosti, ono što smatrate manama. Ovo nije baš poput voljenja lijepe slike ili slanja buketa ruža nekom dragom neznancu. Ali tek tada imate priliku postati stvarni. Autentični. Jaki i živi. Tek tada odlučujete da više nikada nećete ostaviti sebe na cjedilu. (Autorka: Elena Kiseleva)
0 Comments
Your comment will be posted after it is approved.
Leave a Reply. |
|