Ne, ja neću igrati tvoju igru

Ne, ja neću igrati tvoju igru: "toplo - hladno, sito-gladno, želim te- distanciraću se, dođi mi - odi mi, uvijek ću biti tu za tebe, ali ipak me nema kad ti najviše trebam, dostupan sam, ali samo onda kada ja to poželim". 

Ne ja neću igrati tvoju igru u kojoj bih potpuno izgubila sebe i gdje bi se sve vrtjelo samo oko tvojih potreba i moje izdržljivosti da podnesem nečiju sebičnost.

Gdje bi izražavanje mojih želja, bilo kakvo negodovanje, i bilo kakav zahtijev bio protumačen kao "emotivna nestabilnost", "nezrelost" i "nezahvlanost" - samo zato što pružam sve, a ne dobijam ni polovinu. Ne želim polovinu, znam koliko zaslužujem, a zaslužujem baš sve što ti pružam.
Ne, nije to nezahvalnost, to je reciprocitet koji postoji između dvoje emotivno zrelih i zdravih ljudi. 

Ne, ja neću igrati tvoju igru. Ja ću se samo povući i prekinuti sa svime, kao da se nikada nismo poznavali.
Shvatićeš, ali kasno, da neke ljude možeš izgubiti samo jednom.

​Testiraš me, znam: kakva sam kada naglo "zahladiš", kada se distanciraš, kakva sam kada mi ne pružaš dovoljno, kakva sam kada ti imaš toliko "mnogo" obaveza, kakva sam kada želiš živjeti svoj život, kakva sam kada sve mora ići po tvome, kakva sam kada je vrijeme za "dramu", i kada očekuješ dramu, testiraš koliko mogu da podnesem, testiraš moje reakcije. I misliš da možeš koliko želiš, i misliš da možeš koliko hoćeš i dokle hoćeš. I samo nastavi da misliš.

Ali, ne, ja neću igrati tvoju igru, ja nisam od onih koje prave dramu, ja ću samo prekinuti sve i otići kao da se nikada nismo poznavali. 

Očekuješ reakciju, bilo kakvu, znam, očekuješ da ću se pobuniti, vrištati, plakati, moliti, dosađivati ti, očekuješ ponašanje nezrele djevojčice, nešto u skladu sa nezrelim "dječakom" koji čuči u tebi - ali ne, ja neću igrati tvoju igru.

I možda misliš da se plašim da te ne izgubim, možda misliš da mi se ne pružaju bolje prilike, možda misliš da si ti nešto najbolje što mi se ikada dogodilo. Možda misliš da sam te mnogo zavoljela. I možda te jesam mnogo zavoljela, ali mnogo više volim sopstveno dostojanstvo i sopstveni mir. 
Ja neću igrati tvoju igru, ja više nemam vremena za igre. Ako nije čista, zrela i zdrava ljubav - nemam vremena, nemam želje, nemam volje. Dovoljno vidim, dovoljno znam, dovoljno sam prošla - zar sada da pristanem na igrice? Ne, neće se desiti.

Ja neću igrati tvoju igru, moraćeš je igrati sam.
Ja ću te samo posmatrati, kao što posmatram insekta koji se upleo u paukovu mrežu. I znam, bićeš zbunjem mojom smirenošću, mojim osmijesima, mojom radošću, mojom sposobnošću da volim i živim svoj život - mimo tebe. Ali ti ne znaš da sam dugo radila na toj smirenosti, da su bile potrebne godine žrtvi, izdaje i borbe - zar da je sada žrtvujem radi tebe? Jer ako ne možeš pružiti iskrenu ljubav, samo si još jedan prolaznik kroz moj život - ničega vrijedan.

Ne, ja neću igrati tvoju igru, jer znam kada sam prioritet, a kada samo opcija. 
Preskupo je moje vrijeme, preskupa je moja energija - a ni ne pitaš se da li si je vrijedan.

​Da, bićeš zbunjen mojom smirenošću, pitaćeš se kako je moguća, pitaćeš se odakle mi - i patićeš što je ne možeš poljuljtai, uzburkati, pobijediti. Niti jednom svojom igricom, niti jednim svojim hirom, niti jednom svojom radnjom, niti jednom svojom laži - iako znaš da znam za sve.
I možda si ti nepredviljiva, divlja, nemilosrdna rijeka - ali moje je more mirno.

I nikada me nećeš imati u potpunosti, ali ćeš me tražiti u svakoj ženi koju ubuduće sretneš.

​Uzalud me testiraš.
Uzalud se igraš.
Uzalud me pokušavaš poljuljati.
Ja ću te samo posmatrati dok povrjeđuješ sam sebe.
I biće mi te žao, najiskrenije žao, ali ni tada neću pokleknuti.
Možda je i trebalo da ti budem lekcija, da shvatiš da te neki ljudi mogu neizmjerno zavoljeti, a ipak odlučiti da odu. Da neke ljude možeš izgubiti samo jednom.