Ne pripadam ovom svijetu, ali ću biti dobro

To je nešto što sam oduvijek znao. Nešto protiv čega sam se borio oduvijek.
To je ono što je podsticalo moju anksioznost, moju nesigurnost i uticalo na moje svakodnevne odluke.

Ali ne više. Ovo je priznanje kako ja razumijem svoju ulogu u ovom svijetu. Kako znam da se ne uklapam. I to je u redu.
U stvari, to je više nego u redu.
Ne moram da brinem o tome da se uklopim u nečiji kalup ili očekivanja. Više ne moram da glumim da uživam u nečemu što zaista ne volim samo da bih nekome udovoljio.

Svakog dana nam lijepe etikete i imamo vremenska ograničenja, očekivanja i standarda. Najdublje depresije koje sam osjetio u životu su bile one koje su me snašle kada sam mislio da nisam dovoljno dobar ili da nisam ispunio ove etikete, očekivanja ili standarde; kada mi je rečeno da nisam normalan ili da je ono što radim neobično.

Moja iskustva su mi omogućila da imam perspektivu o tome šta se može, šta treba da se radi i šta se treba dogoditi. Trudim se da pomognem onima oko sebe koji to sami nisu iskusili, ali tu ima jedan problem. Ne mogu im uvijek pomoći. Ponekad morate pustiti ljude da gore da bi osjetili sopstvenu toplinu. Ne svaki put, ali puno puta.

Činjenica je da ću biti dobro. Mnogo sam toga prošao, mnogo mi se toga izdešavalo, mnogo puta sam rizikovao i život mi bio ugrožen.
I, izvukao sam se iz svega. Naučio sam da se moram izvući. Ne preko noći, ali pokušavam. I to je sve što mogu. To je sve što svako od nas može.
Ne možete nikoga osuđivati ​​zbog toga kroz šta prolazi i šta je za njih važno. To je faza koju moraju iskusiti i naučiti.
Možete pomoći ljudima ili im odmoći a to je na vama. Mislim lično da nikome ne treba odmagati.  
​Ako i vi osjećate kao da ne pripadate ovom svijetu, nemojte potiskivati svoju individualnost. Nastavite da se ističete. Ne morate se ukolopiti, ne mijenjaj svoj oblik.