Nedostajem ti, ali me je briga: otišla sam s razlogom

Nedostajem ti, ali, otišla sam sa razlogom i više mi nije bitno koliko ti nedostajem. Kada sam zatvorila ta vrata, ostavila sam iza sebe priču o nejednakoj ljubavi. Partnerstvo koje nikada nije bilo cijenjeno. Beskrajnu maskaradu koja je prestala biti zabavna kada sam shvatila da moram pokušati da budem srećna, sastavljajući polomljene djelove sebe.

Komadi tvoje maske pali su na mene kada sam željela da je uklonim, a da je ne uništim - jer sam vjerovala da iza tvog ega postoji neko ko je i sam bio povrijeđen. Ali, svaki put kad sam to pokušala, uprljala bih se još više. Pamtila bih sva neispunjena i prekršena obećanja.

Znam da ti nedostajem, ali sam otišla jer sam shvatila da je sve već odavno završeno. Bila je to lažna ljubav koja ispunjavala samo tvoje potrebe. To je bila igra koju sam uvijek gubila jer mi nije bila ni pružana prilika da je igram, iako sam je i dalje smatrala "našom" igrom.

Zatvorila sam ta vrata da te ne bih povrijedila. Zatvorila sam ta vrata, jer se ponekad moraš oduprijeti i prestati da budeš rekvizit u predstavi koju nikada nisi razumio. Da - zatvorila sam ta vrata i sada ne mogu da dozvolim da mi postane bitno to što ti nedostajem.

Iluzije o raskidu
Postoje nade i razmišljanja skriveno iza čina «zatvaranja vrata». Riječ je o želji da druga osoba "otvori oči" i konačno shvati i počne da priželjkuje ono što je uzimala zdravo za gotovo.
Kad to učinimo, sabotiramo naše samopouzdanje i ljubav prema sebi. Dajemo 100% od sebe, a i dalje trpimo njihove sumnje i neodlučnost. 

Onda se osjećamo kao pobjednik kada nakon raskida priznaju da im nedostajemo. Ali ne shvatamo da njihovo priznanje da im nedostajemo nije naša prava pobjeda. Prava pobjeda je zauvijek zatvoriti vrata i otići onda kada ste dali sve od sebe,  a za uzvrat dobili ništa. Nije pobjeda da nastavite priču o beskrajnim «drugim šansama», konstantno se nadajući da će se neko promijeniti. Zatvaranje vrata zauvijek nije čin hladnokrvnosti i sebičnosti. 

To je čin samopoštovanja. Žrtvujemo naš unutrašnji mir zbog nekoga ko to ne zaslužuje, kao da nemamo pravo na sopstveni mir.
Sve dok jednog dana ne shvatimo da smo potpuno ispražnjeni, i da jedno "oprosti" koje dolazi prekasno ne mijenja ništa.
Pristati na ponovnu vezu nakon nečije izjave "nedostaješ mi, vrati se" a da taj neko nije ništa promijenio kod sebe je kao da pristajete na "emotivni ruski rulet".

Ljubav nikada ne znači žrtvovanje svog dostojanstva
 Ljubav nam ne donosi dostojanstvo, iako nam može pružiti krila. Ona je skrivena u malim stvarima koje svakodnevni život čini posebnim.
 
"Evo nekoliko stvari za koje znam da su istinite kada je u pitanju ljubav u braku: Ako ne poštujete drugu osobu, imaćete mnogo problema. Ako ne znate za kompromise imaćete mnogo problema. Ako ne možete otvoreno da razgovarate o onome što se dešava između vas, imaćete mnogo problema. I ako nemate zajednički skup vrijednosti u životu, imaćete mnogo problema. Vaše vrijednosti moraju biti slične"
-Mič Albom-

Slobodna, mirna ljubav, gdje svaka osoba zadržava svoju nezavisnost, razlikuje se od "ljubavi" u kojoj postoji samo eksploatacija i emocionalna izolacija. To nije slobodna ljubav, to je obaveza.
Kad zatvorite vrata, razmislite šta vas je dovelo do toga čina. Neka vam prošlost ne nedostaje; postoji razlog zašto ste donijeli ovakvu odluku. Ne pokušavajte prepravljati priču koja nikada nije bila dobra.
Ako ste im stvarno nedostali, trebalo je da preduzmu nešto prije mnogo godina. Sada je vaše vrijeme.