Pomažete, a osjećate se necijenjeno? O zdravoj i nezdravoj brizi za druge

Ponekad nas ljubav može zaslijepiti toliko da poričemo bolne istine. Mogli bismo vjerovati prekršenim obećanjima i nastaviti pravdavati nečije loše ponašanje, zlostavljanje ili odbijanje.

Možemo da saosjećamo sa njima, ali ne dovoljno sa sobom. Ako ste odrasli u problematičnom okruženju, mogli biste pobrkati svoju bol sa ljubavlju. Iako u svim vezama postoje razočarenja i sukobi, ljubav ne bi trebala biti toliko naporna i bolna. Normalno je da brinete za svog partnera ili svoje voljene, ali pitanje je: Da li pružate zdravu ili nezdravu brigu?

Neki ljudi imaju naviku da ignorišu svoje potrebe i da stalno stavljaju potrebe drugih na prvo mjesto. Na kraju žrtvuju sami sebe. Nepostavljanjem granica štete i sebi i cijelom odnosu. 

Zdrava briga naspram “suovisne”(nezdrave) brige
Briga je normalan rezultat ljubavi i takođe je dio zdravih odnosa odraslih. Kada je neko koga volimo u nevolji, mi prirodno želimo da mu pomognemo. Ipak, postoji razlika između “ zdrave brige” i "suovisne brige”. U potonjoj situaciji, mogli bismo brinuti o nekome na način koji je nametljiv ili omogućava/podstiče njihovo loše (toksično) ponašanje. Tako se nanosi šteta i drugoj osobi i rizikujete da u tom procesu žrtvujete i svoje živote.
Uz nezdravu brigu, često ima više „uzimanja“ nego davanja. No, nezdrava briga može postati toliko uobičajena da onome ko je prima omogućava određena ponašanja, tako da on ili ona ne preuzimaju odgovornost za svoje ponašanje i potrebe. Čini se da onaj ko pokazuje ovakvu brigu tretira tu osobu kao dijete koje ne mora odrasti i pojačava njegov ili njen nedostatak samopouzdanja. Opet, zbog nedostatka ličnih granica onoga koji brine, briga na kraju negativno utiče na odnos u cjelini.
Kada se jedan partner ponaša kao konstantni skrbnik drugog, to stvara neravnotežu i nezdravu međusobnu zavisnost. Partner skrbnik (onaj koji pokazuje nezdravu brige) se može osjećati potrebnim i superiornim, a istovremeno je siguran da njegov ili njen partner neće otići. Ubrzo se pomoć pretvara u, ili se barem osjeća kao, kontrola, a odnos postaje još neuravnoteženiji.
Vremenom, oboje se osećaju krivim i ljutim. Što se partner skrbnik više ulaže u rešavanju problema svog partnera, to sve više kontrole karakterizira dinamiku između njih. Ono što je možda počelo kao čin ljubavi, prerasta u ogorčenost kada se dobronamjerni savjeti ili mudrost ne poštuju.

Kako možete napraviti razliku između zdrave brige i nezdrave brige? Evo nekih od razlika:

Nezdrava briga

• Osoba se žrtvuje radi drugih
• Pomaganje je kompulzivno
• Osoba se osjeća odgovornom za druge
• Osoba prelazi granice sa neželjenim savjetima
• Osoba osuđuje
• Osoba “zna” šta je najbolje za druge
• Previše ulaže sebe u veze ili očekivanja
• Osjeća se iscrpljeno, iritirano, frustrirano, anksiozno
• Osjeća se necijenjeno ili ogorčeno
• Odvraća druge da misle svojom glavom
• Koristi neasertivne, nasrtljive, osuđujuće, “ti” izjave
• Pokušava kontrolisati primaoca

Zdrava briga
Kada je u pitanju zdrava briga, osoba:

• Brine o sebi
• Poštuje tuđa mišljenja
• Pomaganje je voljno
• Osjeća odgovornost prema sebi i drugima
• Poštuje tuđe granice
• Čeka da je pitaju za savjet
• Osjeća ljubav i empatiju
• Zna šta je najbolje za sebe i za druge
• Daje drugima slobodno bez očekivanja
• Osjeća se energično
• Ne shvata lično postupke drugih
• Podstiče druge da sami rešavaju svoje probleme
• Koristi asertivne “ja” izjave
• Podržava primaoca

Pružate li zdravu ili nezdravu brigu?
Evo nekoliko pitanja koja treba postaviti sebi:
1. Dajete li neželjene savjete drugima?
2. Da li osuđujete svog partnera?
3. Vjerujete li da znate šta je najbolje za druge?
4. Radite li za svog partnera stvari koje on ili ona mogu sami učiniti?
5. Da li vaš partner zadovoljava vaše potrebe?
6. Je li vaše davanje uzvraćeno?
7. Da li praktikujete brigu o sebi?
8. Osjećate li se odgovornim za negativna osjećanja vašeg partnera?
9. Da li se osjećate krivim kada kažete „ne“ svom partneru?
10. Da li problemi vašeg partnera zaokupljaju vaše misli?
11. Možete li slušati druge bez davanja savjeta?
12. Uznemirite li se ako se vaš savjet ne poštuje?

Naučite da se "odvojite" od drugih 
Izazov promjene je naučiti da se odvojite i prepustite. To ne znači da nam je manje stalo do naših voljenih, već da im dozvoljavamo da prave greške i pronađu svoj put.

To znači da brinemo o vlastitim potrebama koje možda zanemarujemo i osnažujemo druge da učine isto podržavajući njihove izbore. To takođe znači da im sa empatijom i ljubavlju dopuštamo da snose posljedice, bez onog stava „rekao sam ti!“. Neka vam "živi i pusti druge da žive" bude vaša mantra i vježbajte govoreći stvari poput:

• “Tako mi je žao što čujem za tvoju situaciju.”• 
  
• "Stvarno imaš dilemu."
  
• Koje su tvoje opcije?”
  
• Kojoj odluci (radnjama) naginješ?” ili "Šta ti tvoja intuicija govori?"
  
• “Vjeruj svojim instinktima.”
  
• “Siguran sam da ćeš naći rješenje.”
  
• “Vjerujem da se možeš nositi sa tim.”

Posmatranje onih koje volite kako se bore može biti veoma teško, a ponekad vam je potrebna sva snaga da ne "uskočite" i ne pomognete, posebno kada drugi očekuju da se ponašate kako ste ih naučili. Vjerovatno će vas pokušati uvući da rešavate njihove probleme, da im date savjet ili neki drugi vid pomoći. Budući da briga može biti prisila, možda će vam trebati vanjska podrška da održite svoje granice a ne budete preplavljeni osjećajem krivice. Nevezanost ne znači biti emocionalno hladan, već pristup bez ega i kompulzivne i nezdrave brige. To znači istinski voljeti nekoga. Vaš osjećaj krivice će se vremenom smanjiti, a sa njom i ogorčenost, što će dovesti do boljeg odnosa sa drugima.


STRUČNE REFERENCE:
Wright PH, Wright KD. Measuring codependents' close relationships: a preliminary study. J Subst Abuse. 1990;2(3):335-44. doi: 10.1016/s0899-3289(10)80005-7. PMID: 1967012.