Postoje ljudi koji vas zaslužuju i oni koji vas ne zaslužuju

Postoji osnovno pravilo za održavanje našeg emocionalnog zdravlja: određivanje ko nas zaslužuje, a ko ne. ​

Da bismo to uradili, moramo odvojiti dobro od lošeg i procijeniti naše odnose. ​

Ne zaslužujemo nekoga ko nas traži samo kada smo im potrebni. Sebičnost je nezdrava i zato je bolje da je izbacimo iz naših života. Niti zaslužujemo ravnodušnost, nepažnju ili maltretiranje. To su maksime ili principi koji moraju biti nepokolebljivi.
Ne radi se o tome da su drugi loši ljudi, već da naš odnos sa njima ne može biti zdrav.  Odrävanje negativnog odnosa punog boli otvara rane koje su opasne po naše emocionalno zdravlje.

​Mi smo ono što govorimo
Kako bismo utvrdili šta čini d se osjećamo dobro, a šta ne, treba da naučimo da prepoznamo jasne emocionalne poruke koje su po nas zdrave. Drugim riječima, moramo analizirati svoj unutrašnji dijalog. Ali šta je to naš unutrašnji dijalog?
​Naš unutrašnji dijalog je način na koji komuniciramo sami sa sobom i ključan je za upravljanje sobom i našim samopoštovanjem. Stoga taj dijalog mora biti pozitivan i dati nam samopouzdanje, sigurnost, vitalnost i viziju.
Takođe, ako se naše ja obično oslanja na rečenice poput sljedećih, teško je privući dobre stavove i odnose u našim životima:

• Loš sam, zaslužujem da me napuste.
• Nisam dostojan ljubavi.
• Niko me neće cijeniti niti voljeti.
• Nikoga nije briga za mene.
• Ljudi se jako loše osjećaju za mene.
• Zaslužujem kritiku.
• Slab sam.
• Ružan sam.

Znamo kakav efekat riječi drugih imaju na nas. Međutim, obično se ne pitamo kako način na koji razgovaramo sa samim sobom utiče na nas.

​Ako pokrenemo negativan unutrašnji dijalog, moramo preduzeti akciju po tom pitanju i početi davati sebi pozitivne i emocionalno inteligentne  savjete. Dakle, ak vjerujemo da smo „bezivrijedni “, trebali bismo sebi govoriti: „Vrijedim mnogo zato što …“.

​Zapamtite: misli koje imamo određuju koje se neurohemikalije oslobađaju u našem mozgu. To znači da, na primjer, naš mozak stvara misli koje blokiraju ili pospješuju lučenje serotonina.

Ovo je, naravno, mnogo složenije, ali ovo jednostavno pravilo će nam pomoći da shvatimo da će ljudi sa pesimističnim, nesigurnim i zavisnim načinom govora biti mnogo ranjiviji u svojim odnosima i stoga će vjerovatno nailaziti na pogrešne ljude, i  upadati u loše situacije, što će na kraju oštetiti njihovo emocionalno zdravlje.

​Zato je veoma važno da kontrolišemo šta sebi govorimo i šta govorimo drugima.  To će nam pomoći da jasno razaznamo šta je dobro, a šta loše po nas, kao i da nas osnaži da kažemo šta ne želimo u svom životu onima koji nas ne zaslužuju jer se zbog njih ne osećamo dobro.

“Ne zaslužujete nekoga ko svojom ravnodušnošću čini da se osjećate nevidljivim ili odsutnim. Zaslužujete nekoga ko svojom pažnjom čini da se osjećate važnim i prisutnim.
Ne zaslužujete nekoga ko vas očarava onim što govori, a zatim razočarava onim što radi. Da, zaslužujete nekoga ko govori manje, ali radi više.
Ne zaslužujete nekoga ko vas traži samo kada ste mu potrebni, već nekoga ko je uvijek uz vas kada zna da vam je potreban. Ne zaslužujete nekoga ko vas rastužuje i tjera da plačete, već nekoga ko vas čini srećnima i tjera na smijeh.”


Volim sebe jer…
Sada slijedi jedan zadatak. Nastavite frazu „Volim sebe jer…“ što češće možete  i to na potpuno iskren i spontan način. Sve je u redu, ne smijemo postavljati barijere bilo koje vrste.

​Ako naši odnosi sprečavaju pozitivni unutrašnj dijalog, nešto zaista nije u redu. Često je rješenje za ponovno uspostavljanje ravnoteže naših unutrašnjih razgovora to što moramo proći kroz razgovor sa onim ljudima koji „utiču na nas “ i preispitati  nejednakost koja usmjerava odnos i samoperspektivu koja podstiče ovu okolnost.
Na osnovu toga, moramo pokušati pronaći zdravu ravnotežu koja podstiče naše emocionalno zdravlje. Ako se ovaj zdravi dogovor ne dogodi, uvijek moramo izabrati da budemo sebi prioritet, da se brinemo za sebe i početi stvarati scenarij svog života u kojem smo mi glavni protagonisti.