Priča o kamenju: kako da prestanete da brinete

Učitelj je htio podučavati učenike jednoj lekciji. Mnogi od njegovih odraslih studenata nisu imali vremena učiti jer su u isto vrijeme radili i odlazili u školu. Imali su mnogo problema. Nisu imali dovoljno novca. Neki od njih bili su oženjeni i sa djecom i osjećali su se preplavljeni odgovornostima. Stoga, učitelj odluči da im ispriča priču o kamenju.

Neki od učenika nisu htjeli slušati. Izgledalo je kao gubitak vremena. Bili su više zainteresovani da prođu kroz materijal sa kursa nego da slušaju priče. Uostalom, bili su odrasli i nije bilo potrebe da im neko govori kako da žive.

Ali to nije zaustavilo učitelja. Zapravo, njihov otpor bio je samo veća motivacija. On uze jednu staklenu teglu i stavi je na sto. Zatim je uzeo gomilu krupnijeg kamenja i stavio ga pored tegle. Upitao je učenike da li misle da bi kamenje sa stola moglo stati u teglu.

"Putnik koji prelazi planinu u smjeru zvijezde, rizikuje da zaboravi koja je njegova zvijezda vodilja ako se previše usredotoči na probleme penjanja. Ako djela samo radi djelanja, neće nikuda stići."
- Antoine de Saint-Exupéry-

​Eksperiment sa teglom i kamenjem
Studenti su počeli nagađati. Svako je pokušao pogoditi koliko bi kamenja moglo stati u teglu i da li je to dovoljno da se tegla napuni. Na kraju, gotovo svi učenici složili su se da je kamenje dovoljno veliko da popuni praznu teglu. Tako je započeo eksperiment “Priča o kamenju”.

Učitelj je počeo stavljati kamenje u  teglu, jedan po jedan. Kad je završio, vidio je da je stiglo do samog vrha, tj, otvora tegle. Zatim je upitao svoje učenike: “Da li je tegla puna?" Gotovo svi odgovoriše da jeste.
Onda je učitelj izvadio vrećicu sitnijeg kamenja ispod svog stola. ​

Pitao je učenike da li je moguće da se ti sitniji kamenčići stave u staklenu teglu uz ono krupnije. Učenici su malo promislili, i odlučiše da je moguće.
Učitelj je sipao sitnije kamenje u teglu, malo po malo, sve dok vrećica nije ispraznila. Zatim upita učenike: "Je li tegla puna?" Studenti su pažljivo pogledali.

Nakon provjere kako bi vidjeli ima li mjesta za još kamenja, izjavili su da je tegla puna.
​
Uvijek ima više prostora
Uprkos činjenici da su svi učenici mislili da je bilo nemoguće staviti bilo što drugo u staklenu teglu, učitelj ih je iznova iznenadio.  Ovaj put izvadio je vreću punu pijeska. U tišini je počeo sipati pijesak u teglu. Na svačije iznenađenje, pijesak je pronašao put između kamenja. Studenti nisu shvatili da između kamenja ima prostora.
Po četvrti put učitelj ih upita: “Je li tegla puna?" Ovaj put su učenici bili sigurni. Odgovorili su da je definitivno puna. Bilo je nemoguće staviti bilo što drugo u teglu, jer je prazan prostor između kamenja bio popunjen pijeskom.

Međutim, učitelj zgrabi bocu vode i poče nalivati vodu u teglu. Voda se nije prosipala, nalazila je svoj put unutar tegle, uprkos činjenici da je tegla bila puna velikih i sitnih kamenja i pijeska. Bilo je mjesta i za vodu, iako je izgledalo kao da je tegla puna. Kad je završio, učitelj ih upita: "Što ste naučili iz ovoga?"

Pouka priče
Jedan od učenika brzo je odgovorio: "Ono što nas priča uči jeste da nije bitno koliko toga imate u svom rasporedu. Uvijek postoji mjesta za više. Sve je samo stvar organiziacije”.
Učitelj je šutio. Još jedan učenik je želio reći svoje mišljenje. Rekao je da je učenje beskonačno. U vašu glavu uvijek možete “sipati i nalivati” više znanja. Uvijek možete dodati još po nešto.​

​Kad je učitelj vidio da učenici nisu razumjeli “Priču o kamenju”, odlučio je progovoriti. Ovaj put ih je upitao: "Što bi se dogodilo da sam sve ovo učinio na drugi način, to jest da sam prvo napunio teglu vodom, pa onda počeo stavljati kamenje?"  Učenici odgovorišei da bi tegla brzo prelila.

"Sada shvatate", rekao im je učitelj. "Voda, pijesak i kamenje su problemi. Neki su veliki, neki su mali, a drugi jedva da postoje. Ako se najprije pozabavimo velikim problemima, biće mjesta za rešavanje malih problema. Ali ako to učinimo obrnuto, nećemo riješiti ništa. Prestanite brinuti oko sitnica. Brige vam samo oduzimaju energiju”.