Priča o orlu koji je mislio da je kokoš

Jednom je jedan farmer pronašao orlovo jaje i stavio ga u gnijezdo jedne kokoši u kokošinjcu. Nakon nekog vremena, sa pilićima se izlegao i orao, koji je odrastao sa njima. Misleći da je kokoš, pokušavao je kokodakati. Mahao je krilima, lepršao i letio ne više od metar i po. Baš kao i ostali pilići.  Kopao je po zemlji za crvima i insektima.

Tako je prolazila godina za godinom i orao je stario. Jednog dana ugledao je jednu veličanstvenu pticu kako veličanstveno kruži visoko nebom.
Stari orao je bio zadivljen i nije mogao skloniti pogled sa te ptice.

"Ko je ovo gore?" upitao je jednu kokoš koja je stajala pored njega.
"To je orao, kralj svih ptica", odgovori kokoš.
"Zar ne bi bilo divno kada bismo svi mogli poletjeti i tako kružiti nebom?"
"Zaboravi", rekla je kokoš. "Mi smo kokoši."
Orao je  zaboravio. Živio je i umro vjerujući da je kokoš.

Šta nam ova metafora govori?
Je li orao bio sretan ili nesretan?
Objašnjenje:
Često vjerujemo da znamo za šta smo sposobni. Ali možda smo jednostavno uhvaćeni u ono što su nam drugi ljudi (roditelji, rodbina, prijatelji) govorili ili nam i dalje govore. Kada smo bili djeca, možda su nam govorili: "Ne možeš to učiniti", "Glup si ili preslab za to, itd!"

Pa kako možemo znati kakva je naša sudbina, naše pravo ja? To je upravo ono što u svojim glavama pohranjujemo kao "istinu"!

Razmislite da li vas vaše misli ograničavaju. Kad bismo počeli gledati dalje od onoga što već znamo, konačno bismo mogli skupiti hrabrosti da otkrijemo nove stvari i učinimo bismo sve ono na što se do tada nismo usudili.
Počnimo se družiti sa ljudima koji nas ohrabruju i jačaju u onome što radimo - i što želimo raditi.
Nije važno šta ste trenutno, ali radite na tome da uvijek budete bolji. Radi se o pronalaženju pristupa vašem srcu, vašim potencijalima i vašoj sreći.