Vjerovatno nema osobe koja ovo nije doživjela: da bude ispravljana od strane sitnih niskointeligentnih ličnosti sa visokim i velikim kompleksima.
Jednostavno postoje ljudi koji pate od nedostatka potvrde sopstvenog intelekta, ne znaju kako da se izdvoje iz okoline, te stoga pažljivo posmatraju druge ne bi li spazili greške u njihovom pisanju ili govoru, nakon čega vole ukazivati na iste, iako ih niko i ne pita za mišljenje. Njihovo osmatranje okoline u cilju pronalaska greški u govoru i pisanju prelazi u patologiju.
Budimo realni, svi pravimo greške u pisanju ili govoru. Ma koliko se trudili, greške u govoru i pravopisu će se dešavati, pogotovo tamo gdje se jako puno i piše i govori. Zamislite tek kako je kod osoba koje moraju aktivno znati po nekoliko stranih jezika? Međutim, postoje osobe sa ozbiljnim neliječenim kompleksima i nemogućnošću sagledavanja okolnosti (nizak IQ) koji zanemaruju realnost i normalnost cijele situacije, pa izigravaju “vječite isfrustrirane profesore”, ne shvatajući šta sve otkrivaju o sebi. Ovdje važi jedno interasantno pravilo:
Radi se o nepriznatim intelektualcima, kvazi intelektualcima sa brojnim kognitivnim poremećajima i poremećajima ličnosti, a iznad svega o ličnostima koje su duboko nezadovoljne sopstvenim životom.
Interesantno je posmatrati šta to toliko muči onaj nesrećni dio populacije i koja je njihova struktura ličnosti, te se žele uvaliti komentarima tamo gdje im nije mjesto. Tragična činjenica je da ukoliko su ovi ljudi učitelji/profesori u školama, sve njihove frustracije, kompleksi, nezadovoljstva i poremećaji bivaju iskaljeni nad djecom. Imaju tendenciju da terororišu učenike zbog maltene sitnica. Ako ste ikada imali učitelja ili profesora koji vas je omalovažavao zbog vašeg govora, pisanja ili slučajnih greški i omaški, znaćete o čemu se radi (imaćete jasnu sliku), a u nastavku će biti opisano šta sve ove ličnosti skrivaju.
1. Nezrelost i nizak koeficijent inteligencije
Čak i osoba koja je u ozbiljnim godinama može važiti za nezrelu i neiživljenu. Za "opsesivne korektore i lektore" glavni doživljaj je “čeprkanje” po tuđim tekstovima i komentarima na društvenim mrežama (vrlo zastupljeno u današnje vrijeme) ili slušanje tuđeg govora, i to samo sa jednim ciljem: pronalaženje greški. Ovo su ljudi koji druge krive za nepismenost, čak i onda kada je sasvim očigledno da je greška slučajna. Jasno je da su osobe sa opsesivnim traženjem pravopisnih, čak i slučajnih grešaka niskointeligentne, i često svjesne toga. “Utrka za dokazivanjem sopstvene inteligencije” im je još jedan “doživljaj. Imaju izrazito iritantno ponašanje. Nemogućnost sagledavanja realnosti same situacije je odlika ljudi sa niskim IQ-om. Realnost situacije je da ćete ponekad naraviti omaške i greške, ma koliko se trudili da ih izbjegnete.
Danig-Krugerov efekt je povezan sa niskom inteligencijom osobe. Danig- Krugerov efekat se drugačije može opisati jednim zanimljivim pitanjem: zašto su glupi ljudi puni sebe i umišljeni? Opsesivno i iritirajući korektori i lektori su u suštini izrazito nekompetentne osobe u mnogim područjima života.
3. Nesigurnost u sebe i sopstveni intelekt Osobe koje intenzivno ispravljaju sasvim slučajne pravopisne i gramatičke greške drugih ljudi su jako nesigurne u sopstveni intelekt. Oni jednostavno žude za dokazivanjem i potvrdom svoje pameti, ali ne znaju kako i što je još gore - zaista se nemaju čime pohvaliti. Poriču da takođe i sami prave greške, jer, avaj - kompleksi su njihovi demoni. Prazne ljušture ne traže suštinu, gledaju formu. “Opsesivno - kompulzivni korektori pravopisa i gramatike” vas slušaju ili čitaju samo iz jednog razloga: da bi uočili ima li koja greška u vašem govoru ili pisanju i da bi vas omalovažili kako bi bili “iznad vas”. Niskointeligentni ljude nemaju bolje metode. 4. Nisko samopoštovanje i samopouzdanje “Opsesivni korektori i lektori” drugih ljudi su osobe sa izrazito niskim samopouzdanjem. Ova osobina je usko vezana za prethodno opisanu. Njihovo samopouzdanje može porasti samo kada uoče makar i najmanju grešku u nečijem govoru/pisanju, i ako “puste svoj glas”. Nevidljivi su u gomili i ne znaju kako da se izvuku i istaknu iz te nevidljivosti sem na ovaj način. 5. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Osobe koje imaju opsesivnu potrebu da ispravljaju druge u pisanju i govoru često pate od opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Oni imaju tendenciju da prekoravaju sebe, prekoravaju druge i čak “polude” kada uvide sopstvenu grešku u pisanju, i da zamuknu i ostanu bez glasa kada “čuju” da su sami napravili grešku. Ovo jeste prilično uznemiravajući poremećaj, jer osoba može sebe provjeravati čak i do 50 puta prije nego nešto napiše ili kaže. I slučajna greška je za nju neoprostiva “katastrofa”. Ako su već ovakvi prema sebi, nemojte se čuditi što su snishodljivi i nekulturni prema vama.
6. Histrionični poremećaj ličnosti
Osobe sa histrioničnim poremećajem ličnosti traže potvrdu i odobrenje drugih i to rade na različite načine. Zapravo svako razvija svoju metodu. Skretanje pažnje na sebe, želja da se bude u centru pažnje, osjećanje nelagode kada je nepriznata i zanemarena, ponašanje koje - sve to čini histrionični poremećaj ličnosti. Osobe koje traže “intelektualnu potvrdu” će pokušati da na neki način diskredituje intelekt druge osobe, što znači uporno traženje greški i omalovažavanje.
(nastaviće se)
Napomena: Poremećaji i kompleksi se liječe kod eksperata i stručnih lica, ne preko drugih ljudi.
0 Comments
Your comment will be posted after it is approved.
Leave a Reply. |
|