Tišina je izrodila mnoge zadivljujuće misli i ideje tokom vjekova. Mir i tišina su najviše prepisivani uslovi, ukoliko nekome treba duševna obnova i oporavak. Međutim, naše domove smo punili i dalje punimo tolikom bukom, da je teško naći tišinu.
Ovo je dovelo do povećanja broja onih koji, ukoliko ne čuju bilo kakvu buku, osjećaju veliki ponor u sebi. Savremeno društvo i način života su doprinijeli pojavi pojedinaca kojima je neprijatno ukoliko su okruženi tišinom, koji ne umiju uživati u tišini.
Imamo uši koje su bukvalno hiper-stimulisane. Najgora stvar je što su gotovi svi spoljašnji zvučni nadražaji koje primamo prilično uznemirijući i nimalo prijatni. Buka vozila i saobraćaja, glasna muzika, vika ljudi: u osnovi, ništa od ovoga ne dovodi do spokoja u nama.
«Bog je miran i tih. Još samo kada bi ljudi ućutali.» -Vudi Alen - Eksperimenti sa tišinom Pored uticaja koji ovi nadražaji imaju na naše emocionalno stanje, nauka je takođe dokazala da utiču i na naš mozak. Prema studiji koju je u Njemačkoj sproveo Istraživački centar za regenerativne terapije u Drezdenu, određeni moždani procesi mogu se izvesti samo u tišini. Zato imamo vremena da dođemo do odgovora dok spavamo ili počinjemo da vidimo stvari iz nove perspektive, nakon što smo odmorili nekoliko sati. Ono što je najinteresantnije je da se sličan proces odvija i kada smo u tišini. Odsustvo slušnih nadražaja ima skoro isti efekat kao i odmaranje tokom sna. Tišina, uopšteno govoreći, dovodi do toga da racionalnije razmišljamo o sebi, da pročistimo emocije i reafirmišemo identitet. Rezultati su bili ubjedljivi. Nakon što su podvrgnuti potpunoj tišini tokom određenog vremenskog perioda, primjećeno je da je kod svih proučavanih pacova došlo do povećanja broja ćelija u hipokampusu. Ovo je oblast mozga koja reguliše emocije, uspomenu i učenje. Eksperti su takođe utvrdili da se nove ćelije nervnog sistema postepeno integrišu u centralni nervni sistem, a zatim se «specijalizuju» za različite funkcije. U zaključku, tišina je dovela do pozitivne promjene u mozgu životinja. Tišina nam pomaže u procesuiranju informacija Mozak nikada ne miruje, čak i kada mi mirujemo ili spavamo, ovaj čudesni organ nastavlja da radi, ali na drugačiji način. Kada se tijelo odmara, postoje i drugi procesi koji počinju da se razvijaju i dopunjuju one koji se sprovode kada smo aktivni.
U suštini, ono što se dešava je neka vrsta «pročišćavanja» mozga. Mozak ocjenjuje informacije i iskustva kojima smo bili izloženi tokom dana. Onda ih organizuje i uključuje relevantne informacije, a oslobađa se onoga što nije bitno. Ovaj proces se odvija potpuno nesvjesno, ali proizvodi svjesne efekte.
Zato imamo vremena da dođemo do odgovora dok spavamo ili počinjemo da vidimo stvari iz nove perspektive, nakon što smo odmorili nekoliko sati. Ono što je najinteresantnije je da se sličan proces odvija i kada smo u tišini. Odsustvo slušnih nadražaja ima skoro isti efekat kao i odmaranje tokom sna. Tišina, uopšteno govoreći, dovodi do toga da racionalnije razmišljamo o sebi, da pročistimo emocije i reafirmišemo identitet.
Važan efekat tišine Tišina ne samo da nas čini inteligentnijima, kreativnijima i sigurnijima, već ima pozitivne efekte ukoliko se nalazimo pod negativnim emocijama - tišinama i mir nam pomau da ih se oslobodimo. Ljudska bića su veoma osjetljiva na zvuk. Mnogo se puta probudimo iz najdubljeg sna kada čujemo da pada neki predmet ili kada čujemo čudne šumove. Studija koja je sprovedena na Univerzitetu Kornel (Njujork, SAD) otkriva da djeca koja žive u blizini aerodroma pate od povišenog nivoa stresa. I, ne samo to, već imaju povišen krvni pritisak, povišen nivo kortizola, hormona stresa. Srećom, moguće je postići i suprotno, a to pokazuje studija na Univerzitetu u Paviji: samo dva minuta potpune tišine pomažu više od opuštajuće muzike. Pokazalo se da se krvni pritisak smanjuje, a osobe se nakon ovog kratkog perioda tišine osjećaju pažljivije i smirenije. Kao što je primjećeno, tišina ima pozitivne efekte, kako na intelekt, tako i na emocije. Možemo reći da je boravak u tišini, u kratkim periodima tokom dana, odlučujući faktor za dobro pshičko i duševno zdravlje. A uz to, odlučujuća za poboljšanje kvaliteta našeg života.
Click to set custom HTML
0 Comments
Your comment will be posted after it is approved.
Leave a Reply. |
|