Tugu treba isplakati. Zašto potiskivati sve u sebi?

Koliko dugo traju tuga i bol? Kada će se srce smiriti i bol zbog gubitka prestati? Naučnici kažu da za dva do tri mjeseca bol najčešće otupi i počne nestajati.

Ako ste izgubili voljenu osobu, ako ste morali da trpite izdaju, ako ste bili napušteni ili lišeni imovine, nakon nekog vremena bol će proći. Ali ponekad ona ipak opstane do kraja života, samo malo oslabi. Pogotovo ako se osoba ponašala stameno i hrabro i potiskivala sve u sebi - što se nikako ne preporučuje. ​

Bol će nestati kada isplačete suze. Tako su vjerovali stari.  Čak su u starom Rimu bili napravili posebne boce da sakupljaju suze. Kada bi osoba plakala od tuge i bola, bilo je potrebno skupiti suze u flašicu. Kada se boca napuni suzama, vjerovalo se da se te suze moraju izliti na grob pokojnika ili prinijeti na dar bogovima. I bogovi će poslati utjehu umornom srcu. Bol će prestati, doći će olakšanje. U Viktorijanskoj Engleskoj, suza se nosila oko vrata kao medaljon. Kada suze poteknu - morate ih prikupiti i zatvoriti bocu poklopcem. Nakon godinu dana morate skinuti poklopac i pustiti suze da ispare. Tuga će ispariti zajedno s njima. U duši će ostati samo uspomena na voljenu osobu.

Suza - to je mudar izum prirode. Tužna osoba treba da plače. Isplačite svoju tugu. Mnogi ljudi praktikuju ritual sakupljanja suza, jer ih to smiruje. Obim suze takođe nagoveštava i ukazuje koliko suza treba isplakati, šta je „norma”... Ovakvi rituali tješe i jačaju psihološku odbranu. Čovjek tako proživljava svoju tugu i bol, skupljajući suze. A onda mu bude bolje. Isplakao je svoju tugu, skupio suze, a onda su one isparile. Ovo je kraj teškog perioda. Počeo je novi život.
Ako praktikujete ovaj ritual, za uspomenu će ostati elegantna bočica. Čuvana kao vrijedan ukras, jer tuga se pretvorila u uspomenu. 

Možda zato nije bilo depresije? Bilo je tugovanja, bilo je suza tuge, a onda je došlo olakšanje. Sada čovjek više ne želi da plače. Ne želi da bude tužan. Želi da brzo počne razmišljati pozitivno i da se smije. Pribrao se i uključio u razgovor kao da se ništa nije dogodilo. I sam čovjek je tugu počeo smatrati nečim preteškim, nekakvom bolešću od koje se mora brzo oporaviti i nastaviti veselo šetati otvorenim prostorima. Ponekad je depresija neisplakana tuga i nepodnošljiva tuga, poput "naredbe" da se odmah utješite, nasmiješite i zaboravite. Ili se pretvarati da ste sve zaboravili. Ali duša ništa ne zaboravlja. Za to su bile potrebne ove boce sa suzama - da se u njima isplače tuga.
Ponekad samo treba isplakati tugu...

(autorka: Ana Kirjanova)