Usluga za uslugu: da li mi činiš uslugu ili mi stvaraš obavezu?

Da li prećutno prihvatate situacije u kojima “morate” vratiti uslugu, jer je to nešto kao vaša “obaveza” prema onome ko vam je uslugu učinio? 

Ovdje su određene riječi pod znacima navoda, jer ne trebaju biti ni moranje, ni obaveze.
O čemu se zapravo radi? Ponekad vam ljudi ne pružaju uslugu, već vam “predlažu” dogovor ili stvaraju obaveze. ​

Ali stvar je što vas o tome ne obavještavaju, i ne govore otvoreno. Naprotiv: oni čine da njihova pomoć izgleda kao velikodušnost koju ste dužni da uzvratite. Onda kada to najmanje očekujete, kada požele da od vas zatraže nešto, počeće da govore o tome “šta su sve učinili za vas”. Počeće da vam nameću obaveze na koje nikada niste ni pristali. Iako se mogu u početku zbuniti, mnogi će prihvatiti ovo stanje stvari, prihvatiće da postoje i ovakvi “prećutni društveni dogovori”, i što je još gore “osjećaće obavezu prema nekome”. Lično sam ovo čujala nebrojeno mnogo puta.
​Ljudi su uglavnom takvi da svaki put kada nekome učine uslugu računaju na to da će im usluga biti uzvraćena. Međutim, oni nikada ne provjeravaju da li i druga osoba razmišlja ovako. Jednostavno se pojave s očekivanjem da nešto učinite za njih, čak i ako vas prethodno nisu ni pitali. A ako odbijete, naljute se i nađu se u ulozi žrtve.
Šta ako je neko odrstao ili dolazi iz drugačije kulture gdje se ovakvo ponašanje smatra neučtivim i apsurdnim?

Ovakvo “činjnje usluga” i ne liči na usluge, već na zamku. Ovo je oblik kontrole i manipulacije, mehanizam koji će ovakvi ljudi aktivirati kada im to bude odgovaralo. I ono što ga čini još većom prevarom i obmanom je to što vi i niste pristali na ovu vrsta ugovora. Osoba koja je učinila uslugu potpisala je za vas - vaše je da se prihvatite ovakvo ponašanje i da se “naviknete” za ubuduće.

Postoje društveni konteksti u kojima se podrazumijeva da kad vam neko pomogne ili učini uslugu, treba da mu uzvratite. Recimo, na poslu. Ako prihvatite da odradite posao kolege, očekujete od njih da isto urade i za vas, ako vam zatreba. U ovom slučaju postoji jedan značajan faktor: oboje prihvataju praktičan odnos, koji će pomoći i jednoj i drugoj osobi. Imajte na umu da ovdje nije posrijedi prijateljski ili porodični odnos.
Kolega ili poslovni partner može učiniti uslugu nekome, ali je očigledno za obje strane da postoje interesi iza toga. Nema zamke.
Međutim, kada je riječ o bližim odnosima (porodičnim i prijateljskim), naklonost i volja da se učini usluga bi trebalo da budu potpuno besplatni. Prijatelju bi trebalo pomoći zato što to želite. Zato što možete. Zato što je zadovoljstvo u samo pružanju naklonosti i ljubavi, a ne očekivanja nečega zauzvrat. Ne bi trebalo da vodite “mentalnu evidenciju” o svakom dugu.  Ukoliko na ovaj način “sakupljate dugove” ne činite usluge, već ste započeli razmjenu.

Nažalost, puno je ljudi koji vode striktnu evidencju o uslugama koje su učinili drugima, očekuju da im se čini zauzvrat, i mogu se pojaviti u vaš život u svakom trenutku   sa “zahtjevima”,  jer im "dugujete" uslugu.

KADA SE UČINJENE USLUGE PRETVORE U MALTRETIRANJE
Može se desiti da kada dobijete poziv da uzvratite uslugu, budete podvrgnuti maltretiranju od strane osobe koja vam je uslugu učinila. Nije neuobičajeno da su agresivni i konfliktni ljudi znaju biti "velikodušni" prema drugima. Pružiće vam uslugu, a nakon toga će se ljutiti. Lako se prepoznaju po tome što će vam učinjene usluge konstantno “nabijati na nos”. Seksulano maltretiranje se takođe ponekad zasniva na “učinjenim uslugama”.
Osim toga, ljudi koji se konstantno hvataju za učinjene i neučinjene usluge često vide sebe kao žrtve. Oni su ti koji će evidentirati baš sve što su za vas učinili. Uz naravno, svaku uslugu koja nije uzvraćena. 
Da bi usluga bila stvarna usluga, mora biti prihvaćena bez osjećanja obaveze ili naturanja obaveze. Usluge dolaze iz velikodušnosti, ljudi treba da pomažu drugim ljudima kojima je to potrebno. Nagrada za svaku uslugu je zadovoljstvo koje osoba koja je pružila uslugu osjeća.