"Veština biti čovek", Žil Pajo - probrani citati

Najveći slikar Rembrandt, koji je ceo život posvetio proučavanju duševnih crta na licu ljudi nije se prevario. On je kod staraca otkrio najveću lepotu. On je umeo da obeleži plemenitost i veličinu koje je jednostavna, mudra i jaka duša na licu čovečjem ispisala

​Mudri znaju vrednost vremena i njegovu dobru upotrebu. Loza i voćka vremenom daju rod; u duševnom životu žetvi prethodi lagano rastenje i razgranjavanje korena u dubini pamćenja. Čovek postaje neko tek radom vremena.

Ne zaboravite nikad da je zlo na zemlji užasno, ali ludost je ne videti da ima dosta dobra i razuma.

Najžučniji odgovor zavidljivcima, nevaljalcima i očajnim neradnicima je u stvaranju nečega novog. Za neprijatelje svakog dela koje ima uspeha, najbolji odgovor jeste ići napred.

Ko zna da li je čovek poslednji stvor Vasione? Možda je i on etapa za jedno savršenije stvorenje.

Dobro ispunjen život dug je. I kao što posle dobroga dnevnog rada dolazi dobar san, tako i posle dobro ispunjenog života dolazi mirna smrt.

Smrt nikada ne uništi ono što ima prave vrednosti.

Teško je nama danas da se izdvojimo iz sredine nepravde u koju smo utonuli i da zamislimo kako bi bilo prijatno živeti u svetu pravednih lica. Broj onih što zla čine još je veliki. Besposličara, štetočina, lenjivaca, rešenih da žive na račun radenih, ogroman je. Svuda podmukli rat, nepravedna stradanja, utakmica, mržnja. U toj atmosferi mračne bede, spiritualni život ne može biti potpuno snažan.

Biti zdrav ili ne biti, to je najozbiljnije pitanje u životu.

Starački pesimizam vodi po svoj prilici poreklo od zbunjenog osećanja rđave organske hemije i preteranih napora srca koje prouzrokuje ateroskleroza. Naprotiv, kada je sve kako valja, kad je nervni sistem snažan, kada hemija radi dobro, onda se čovek oseća lak, moćan, radostan. ​

​Ni o čemu nisu raširene lažne ideje kao o zadovoljstvu. Malo ih je koji razumeju šta se stvarno događa u njima. Većina ljudi su kao zamađijani; takve su one budale koji “lumpovanje” i “provod” smatraju kao zadovoljstvo, uživanjem i zadovoljstvom krste onu seriju glupih, grubih prostačkih radnji koje zaglupljavaju i iscrpljuju ljude. Kad bi zavirili u sebe, pa ispitivali šta su u stvari takva uživanja, oni bi mogli utvrditi da nisu uživali ni za trenutak, i da je ono što su radili prazno…ne treba biti kao mušice koje namamljene mirisom meda ulete u med i podave se.

Mnogo hrane i pohotljivosti ubijaju umnu snagu i stvaraju tužne živote.

Spas, jedini spas je u istini koju čovek sam iskusi na sebi.

Blago onima koji znaju šta hoće.

Samo stvaralački rad može dati čoveku najdublje, najintenzivnije i najtrajnije radosti.
Ali da se takva osećanja rode potreban je jedan uslov. Treba voleti rad koji se radi, on ne sme biti protivu naših težnji. Rad treba da se poklapa sa težnjama onoga koji radi tako da, kad počne raditi, da se ne ulazi jednim delom protivu sebe, nego ceo za sve. Trea u rad ući ceo svojom ljubavlju, težnjom i karakterom.

Čista radost rada nestaje čim se nečemu potčini, čim čovek radi da bi preživeo, ili iz slavoljublja, rad je degradiran; čovek prodaje svoju energiju za nešto niže; plaćeni rad ne pribavlja nikad mir; prosjak nije nikad zadovoljan onim što mu se daje.

Onoga dana kad vaspitanje ne bude “bubanje”, umanjiće se broj promašenih karijera i zanata, pa, dakle, i broj paćenika.

​Ovi današnji ljudi nisu ličnosti; ničega stalnoga. Oni su privremeni, slučajni, ćudljivi niz spoljnih nadražaja, emocija, navika. Otkud bi oni videli da njihova budućnost ima korena u prošlosti? Za njih postoji samo jedna budućnost, budućnost spoljna koju niko ne može predvideti. Lepo je pesnik kazao: Sve zemaljsko carstvo, Slava i vojnička sreća, Sjajna kruna carska, Veličanstvena pobeda, Ostvarene želje, - sve to biva golub na krovu! Sutra, zgarište, Preksutra slom, Naksutra grob!”

Izučavajmo sebe: pronađimo najpre koje su naše rđave a koje dobre težnje. Otkrivši to, moći ćemo jedne ostaviti vremenu da neke sruši, a druge da izgradi. Mudraci i sveci nisu veći od nas zato ni što su bogatiji, ni što bolje pamte, ni što su pametniji, ni što imaju jača osećanja od naših. Oni su jači i veći jer su razumeli dobru veličinu i snagu zbiranja “zrno po zrn, kamen po kamen”. Oni su se užasnuli kako vreme može rđavo uticati, ali su ipak došli sebi, ohrabrili se kad su razumeli i plemenitu moć vremena, koje carski nagrađuje one koji ga uzmu sebi za saradnika.

Obeshrabriti se može onaj koji je pokušao ne samo moguće, nego i nemoguće.

Glavno je početi. Čim počne duševna borba, sve što je u nama i oko nas priskače nam u pomoć, samo ako pristupimo borbi bez kolebanja i odlučno. Pred onim koji hoće, prepreke nestaju. De Mestr je imao pavo kada je rekao da je pobedilac onaj koji misli da je pobedio.

Zar nisu botaničari otkrili da se život na zemlji nije mogao javiti dokle se mahovina i buđ nisu spojile; poreklo je, dakle, života ne u borbi, nego u uzajamnom pomaganju.

Ne treba ništa menjati, već samo unaprediti, razviti.

Čak i tuđa zla volja može da bude korisna: “I oni koji me napadaju, veli Nikola Pusen, ne gledaju da me nauče boljemu, već će me naučiti da sam sebi pomognem”.

​Šta je jedan korak prema visini Monblana? Međutim, korak po korak, izađe se na njegv vrh. Isto je i sa jednom minutom, ont nije ništa. Pa i misao nije ništa. Ni osećanje ovo ili oni nije ništa. Pa i ovo ili ono što uradimo danas nije ništa. Sli mudri ovoga sveta i poštuju i boje se tih sitnica; oni znaju da se od tih neznatnih sitnica stvaraju silne organizacije ideja i osećanja. Od takvih žica upredaju se kablovi koji podižu ogroman teret. Od tih sitnih navika i osećanja skupljenih u jedno, stvaraju se karakteri.

Ljudi hoće da im pomognete, ali da ne dirate u njihovu glupost; oni hoće žetvu, ali ne žele setvu.

Ne zaboravljaj da što se čovek više ljuti, svi se đavoli umešaju da još više zamrse stvar,

Nema dana kada se neće javiti prilika da budeš jači od bola, od tuđe zavisti, od neprijatnosti.

Preterana briga o onome sta će sutra biti oterala je mnoge u grob. Da bismo utvrdili nesigurnim načinom neizvestan život u neznanoj budućnosti, mi uništavamo sigurni život u znanoj sadašnjosti.
​
Pa i nesreća za nešto može biti dobra. Posle bure vide se daleke i visoke planine. Učini li nam se kakva nepravda, eto dobre lekcije za onoga koji ume misliti!