Veza između negativnih emocija i hroničnog bola

Činjenica je da postoje brojne studije o uticaju psiholoških faktora na hroničnu fizičku bol. Pitanje koje se često postavlja je da li emotivni problemi i loša emotivna stanja izazivaju bol ili je obrnuto?

Hronični bol i tuga
Iako znamo da između hronično bola i emocija često postoji veza, teško je definisati ovaj odnos. Ne znamo tačno kako emocije utiču na nastanak bola, baš kao što ne znamo ulogu bola kada doživljavamo negativna osjećanja.

U praksi se pokazalo da hronični bol može onesposobiti osobu za svakodnevno funkcionisanje. Ovo je povezano sa emocionalnom slabošću koja se obično pojavljuje kod ovih ljudi u tim trenucima. Gubitak sposobnosti normalnog funkcionisanja može dovesti do velike tuge.
Pacijenti koji prolaze kroz periode hroničnog bola prolaze i kroz mnogo veću tugu u poređenju sa ostatkom populacije. Ali ne samo to, tuga se povećava tamo gde postoji bol. Ova emocija je posebno izražena kod kod reumatoidnog artritisa.

​Anksioznost i hronična bol
Hronični bol nije samo povezana sa tugom ili depresijom. Takođe je povezana i sa anksioznošću i ljutnjom. Što se tiče anksioznosti, pokazalo se da ljudi sa hroničnim bolom često osjećaju više anksioznosti. Pored toga, rasprostranjenost anksioznih poremećaja je veća kod ljudi koji imaju hroničnu bol nego kod onih bez bolova.
Na isti način kao i sa tugom, otkriveno je da anksioznost pojačava iskustvo hroničnog bola. Konkretno, visoki nivoi anksioznosti tokom vremena mogu dovesti do čestih epizoda bola. I ne samo to, već mogu pogoršati bol koja već postoji. Stoga, bol je izraženiji i održiviji kod pacijenata sa višim nivoom anksioznosti.
Podložnost anksioznosti takođe igra ulogu. Ovo je strah od anksioznih simptoma povezanih sa vjerovanjem da će oni imati štetne posljedice za nas. Ovaj faktor utiče i na početak i na nastavak hroničnog bola.

Hronična bol i ljutnja
Uloga ljutnje za naše fizičko zdravlje je proučavana u više navrata. U stvari, dokazano je da doživljavanja i izražavanja bijesa i ljutnje mogu doprinijeti nastanku nekoliko psihosomatskih bolesti, kao što su srčana oboljenja ili rak.
U pogledu hroničnog bola, rezultati ukazuju na to da ljudi koji pate od hroničnog bola pokazuju više nivoe ljutnje i hostilnosti od opšte populacije. Kod njih je interno izražavanje tuge naglašeno, što znači da osjećaju ljutnju, ali je ne izražavaju već potiskuju; stoga se ona manifestuje kroz negativne obrasce razmišljanja.
Osim toga, kod bolesnika sa hroničnim bolom koji imaju tendenciju da osjećaju, ali potiskuju ljutnju na ovaj način - prije nego da je izraze spolja i kontrolišu - dokazano je da osjećaju bol jačeg intenziteta. Ali, naravno, izražavanje ljutnje i usmjeravanje ka spolja je takođe štetno, jer će oni koji ovo rade gledati kako se njihove veze i odnosi ruše, te će kao rezultat toga primati i manje podrške i ohrabrenja od ljudi iz okoline.

Stoga je izuzetno važno tretirati pacijente sa hroničnim bolom i sa psihološke tačke gledišta. Pravilno upravljanje ljutnjom i bijesom, kao i anksioznošću i tugom,  ne samo da će doprinijeti većem psihološkom blagostanju, već će na ovaj način pomoći da se bol umanji.