Veza između negativnih emocija i hroničnog bola

Lako je uvidjeti vezu između boli i lošeg emotivnog stanja. Ko nije udario koljenom o stol, a onda bio ljut na stol što se našao ispred njih? Osim ljutnje, osjećamo i tugu ili tjeskobu.

Sada zamislite da bol nije privremena, već da je u nama većinu vremena ... Nije teško zamisliti emocionalnu nelagodu koja se zbog toga osjeća. Činjenica je da postoje brojne studije o uticaju psiholoških čimbenikana na hroničnu bol. Pitanje je: da li je emocionalna tegoba izazvana hroničnom boli ili je obrnuto?

"Najveća bol na svijetu nije ona koja ubija samo jednim udarcem, već ona koja, malo po malo, probija dušu i razbija je na komade." 
-Francisco Villaespesa-

​Hronična bol i tuga
Činjenica je da, iako znamo da su hronična bol i negativne emocije povezani, teško ih je definisati na razumljiv način. Ne znamo tačno kako emocije utiču na početak ili povećanje boli, baš kao što ne znamo ulogu boli u osjećanju negativnih emocija.
Nadalje, hronična bol može dovesti do visoke razine onesposobljenosti, a takođe dovodi u opasnost i živote onih na koje utiče. Ovo govorimo bez imalo pretjerivanja. To se takođe odnosi na emocionalnu slabost koja se obično pojavljuje u tim ljudima. Zapravo, gubitak funkcionalne sposobnosti može dovesti do visoke razine tuge.

 "Bol koja se ne oslobađa suzama može natjerati druge organe da "plaču"". 
-Francis J. Braceland-

Doista, utvrđeno je da je učestalost depresije veća kod bolesnika sa hroničnom boli u usporedbi s opštom populacijom. Ali ne samo to, tuga se također povećava tamo gdje postoji bol. Ovo je posebno slučaj kod ljudi koji pate od reumatoidnog artritisa.

Anksioznost i hronična bol
Hronična bol nije povezana samo s tugom ili depresijom. Takođe je povezana sa tjeskobom i bijesom. Što se tiče anksioznosti, vidljivo je da ljudi sa hroničnom boli često osjećaju tjeskobu. Osim toga, mogućnost javljanje anksioznih poremećaja je viša kod tih ljudi nego kod onih bez boli.

​Slično kao i sa tugom, otkriveno je da osjećaj tjeskobe utiče na iskustvo hronične boli. Konkretno, visoka razina anksioznosti tokom vremena može dovesti do čestih epizoda boli. Ali ne samo to, one takođe mogu pogoršati bol koja je već bila prisutna. Dakle, bol je izraženija kod bolesnika sa višom razinom anksioznosti. 
Sklonost ka anksioznosti takođe igra ulogu. Radi se o strahu od simptoma anksioznosti, povezanih s vjerovanjem da će one imati štetne posljedice po nas. Ovaj faktor utiče na početak i nastavak hronične boli.

​"Dozvolite vašoj boli da vam se obrati: bol koja ne govori plače u srcu sve dok ga ne razbije." 
-William Shakespeare-

Hronična bol i ljutnja
Uloga bijesa u našem fizičkom zdravlju već je proučavana u brojnim prilikama. Otkriveno je da je doživljavanje i izražavanje bijesa može doprinijeti nastanku i razvoju nekoliko psihosomatskih bolesti, poput bolesti srca ili raka.
Što se tiče hronične boli, rezultati pokazuju da ljudi koji pate od nje pokazuju veću razinu ljutnje i neprijateljstva od opšte populacije. Takođe je vidljivo da je unutarnji izraz gnjeva veći nego kod drugih ljudi. To znači da oni doživljavaju bijes, ali ga ne izražavaju i ne kanališu prema vani: ona se manifestira u negativnim mislima prema onima o kojima stalno razmišljaju.
Pored toga, pokazalo se da bolesnici sa hroničnom boli koji taje i potiskuju  svoju ljutnju, umjesto da je izraze i kontrolišu,  imaju veću razinu boli. Ali, naravno, ispoljavanje ljutnje takođe može biti štetno, jer oni koji tako postupaju primijetiće da su njihovi lični odnosi zahvaćeni njihovim ponašanjem i kao rezultat toga oni dobijaju manje pomoći i ohrabrenja od onih oko njih.

Stoga je iznimno važno liječiti pacijente sa hroničnom boli s psihološkog stajališta. Pravilno upravljanje gnjevom, kao i strategije upravljanja tjeskobom i strahovima ne samo da će podstaći veću psihološku dobrobit, nego će takođe pomoći da se smanji iskustvo boli.