Vrijeme je da krenete dalje i očistite svoju ljutnju

“Stariji monah i mlađi monah putovali su zajedno. U jednom trenutku su došli do rijeke sa jakom strujom. Dok su se monasi spremali da pređu rijeku, vidjeli su veoma mladu i lijepu ženu koja je takođe pokušavala da pređe. Mlada žena je pitala da li joj mogu pomoći da pređe na drugu stranu.

Dva monaha su se pogledala jer su se obojica zakleli da nikada neće dotaći ženu.
Tada je bez riječi stariji monah podigao ženu, prenio je preko rijeke, nježno je stavio na drugu stranu i nastavio put.

Mlađi monah nije mogao da vjeruje šta se upravo dogodilo. Nakon što se ponovo pridružio svom saputniku, ostao je bez riječi, a sat vremena nisu progovorili nijednu riječ.
Prošla su još dva sata, pa tri. Konačno, mlađi monah se više nije mogao suzdržati i reče: „Kao monasi, nama nije dozvoljeno da doramo žene, kako ste onda mogli ponijeti tu ženu na svojim ramenima?“
Stariji monah ga je pogledao i odgovorio: „Brate, spustio sam je na drugu stranu reke, a ti je još uvijek nosiš?“
-Zen bajka-

Kada neki važan događaj utiče na vaše najvažnije vrijednosti, skloni ste da reagujete sa potpunim čuđenjem.

​Vrijeme je da krenemo dalje
Ponekad, određene stvari koje se dešavaju bilo kod kuće ili na poslu, vaša prijateljstva ili porodični odnosi, potpuno narušavaju vaše naklonosti, emocije, pa čak i vaše dostojanstvo na izuzetno nezgodan način. Možda ćete se osjećati paralizirano, letargično, razbijeno ili čak utrnuto. Iz tog razloga ste skloni da začahurite svoje srce kako ne biste morali više trpjeti bol. Zaista, kada se osjećate kao da ste bili žrtva nekog tako katastrofalnog događaja, sve ima tendenciju da se raspadne. U stvari, vaši strahovi su preuveličani, vaše sumnje se gomilaju, a vaša nada se povlači.
Zaboravljate svoja uvjerenja i haos vlada u vama. To znači da gubite samopouzdanje i bez samopouzdanja malo toga ostaje. Ništa nije isto. U početku pokušavate dati vremena, ali ovo je greška. U stvari, nema izbora nego da se potpuno očistite i da svoju kuću dovedete u red. Dakle, morate "otresti prašinu", riješiti se svega što vam ne koristi, čak i ako se pokaže da je bolno, i udaljiti se.  Pokušajte pronaći novu čistu i svijetlu stazu koja će vas odvesti od cijelog ovog haosa.

​Vrijeme je da krenemo dalje
Ponekad, određene stvari koje se dešavaju bilo kod kuće ili na poslu, vaša prijateljstva ili porodični odnosi, potpuno narušavaju vaše naklonosti, emocije, pa čak i vaše dostojanstvo na izuzetno dubok način. Možda ćete se osjećati paralizirano, letargično, razbijeno ili čak utrnuto. Iz tog razloga ste skloni da začahurite svoje srce kako ne biste morali više trpjeti bol. Zaista, kada se osjećate kao da ste bili žrtva nekog tako katastrofalnog događaja, sve ima tendenciju da se raspadne. U stvari, vaši strahovi su preuveličani, vaše sumnje se gomilaju, a vaša nada se povlači.

​Zaboravljate svoja uvjerenja i haos vlada u vama. To znači da gubite samopouzdanje a bez samopouzdanja malo toga ostaje. Ništa nije isto. U početku pokušavate dati sebi vremena, ali ovo je greška. U stvari, nema izbora nego da se potpuno očistite i da svoju kuću dovedete u red. Morate "otresti prašinu", riješiti se svega što vam ne koristi, čak i ako se pokaže da je bolno, i pobjeći.  Pokušajte pronaći novu čistu i svijetlu stazu koja će vas odvesti od cijelog ovog haosa.
Apsolutno je neophodno sakupiti ostatke i poduzeti katarzično čišćenje. U stvari, potrebno je da se dezinfekujete iznutra. Čineći to, moći ćete gledati na svoju patnju na zdrav način. Takođe treba da poštujete sopstvenu savijest, ali i savijest onih koji su vas doveli na ivicu katastrofe. To je zato što ćete pospremajući haos zaboraviti na svoje strahove. Zaista, sva vaša nesigurnost i nepovjerenje će nestati. Konačno, iako nećete moći izbrisati sva svoja sjećanja, ona barem više neće imati moć da vas povrijede.