Narcističke zamke: pretjerani ponos i arogancija

Postoji dobra strana ponosa, ali postoji i pretjerani ponos, arogancija i egocentričnost, nesigurnost, strahovi i praznine. To je narcistička zamka koja zasljepljuje one koji se pridruže njihovim igrama.

Neki ljudi misle da su svemoćni i iznad drugih. Takvi ljudi su često uvjereni da su u samo oni u pravu. Osim toga, toliko su puni sebe da im ništa nikada nije dovoljno dobro. Takođe, niko ih ne može naučiti ili pokazati ništa novo jer oni već sve znaju. Nastavite čitati kako biste saznali više o tome kako neki ljudi upadaju u narcističku zamku.

Nekima su uši zatvorene, a oči slijepe za sve oko njih. Toliko su fokusirani na sebe da im mnogo toga nedostaje. Međutim, oni toga nisu svjesni. Naizgled su samouvjereni, ali su prilično nesigurni, u stvari - baš kao i većina onih koji vjeruju da je bitna samo njihova perspektiva. Ono što im se zaista dešava je da su previše ponosni. Nastavite čitati kako biste saznali više!

“Pretjerano ponosan čovjek uvijek gleda sa visine na druge stvari i ljude; i, naravno, sve dok gledate dolje, ne možete vidjeti ono što zaista jeste.”
-CS Lewis-

​Pretjerani ponos je narcistička zamka
Prema psihijatru Enriqueu Rojasu, ponos je neobuzdana strast prema sebi. Narcistička zamka je nedostatak poniznosti i uvida. To je osjećaj samouvažavanja u kojem se osoba fokusira samo na sebe jer misli da je jedinstvena i mnogo bolja od drugih.
Pretjerani ponos je jedan od najozbiljnijih prestupa u većini religija. Štaviše, antička Grčka ga je opisala kao „hubris“. Za ovu kulturu to je značilo da osoba koja suviše ponosna prkosi božanskoj volji prelazeći granice svoje smrtnosti. Stoga je bogovi moraju kazniti. To se dogodilo Edipu i Prometeju, na primjer.
Pretjerano ponosna osoba obožava sebe i ignoriše činjenicu da je njen ponos izvor mnogih problema.
Postoji nejasna razlika između ponosa i samopoštovanja u oblastima psihologije i filozofije. Ovo drugo je pozitivno; to je emocionalni osjećaj iz kojeg osoba cijeni sebe i druge. Međutim, pretjerani ponos je u tome da sebe smatramo boljim od drugih samo zbog onoga kakvi su , zbog čega često mislimo da bi nam drugi trebali odati poštovanje i divljenje.
Drugi nisu važni za pretjerano ponosnu osobu. Dakle, svako ko dopusti da njihov ponos prevlada može steći samo arogantne stavove.
Ponos jeste sinonim za samopoštovanja, ali pretjerani ponos je znak taštine, megalomanije, narcizma i egocentričnosti. Ponosnoj osobi ništa nije bitno osim njenih vlastitih hirova. Međutim, potrebno im je stalno uvjeravanje u pogledu imidža koji društveno projektuju. No, strategije koje koriste da bi ga primile su veoma suptilne.

Nesigurnost ponosa koja vodi u narcističku zamku
Glavna karakteristika pretjeranog ponosa je da, osim što je on iluzoran i bombastičan, predstavlja masku za nesigurnost, nedostatak samopouzdanja i osjećaj inferiornosti. Naravno, pretjerano ponosni ljudi to kriju većinu vremena.
Ova vrsta osoba ostaje slijepa na svoje greške zbog svojih iluzija veličine. Osjećaj izvrsnosti koji krije dubok strah da ne budu dovoljno dobri i inferiorni u odnosu na druge. Stoga oni ponos koriste za preživljavanje i prihvatanje.

​Kao što vidite, pretjerano ponosni ljudi se zaista plaše da nisu dovoljno sposobni, da nisu dovoljno dobri, da ih drugi ne prepoznaju i ne priznaju. Stoga ih njihova nesposobnost da to pretpostave i prihvate svoje rane i strahove tjera da se kriju iza te maske ponosa. Iz tog razloga, ponos služi kao balans za pomenute praznine i kao odbrambeni mehanizam. To je zato što bi radije odbacili nekoga i nešto nego bili odbijeni.

Dakle, neko ko je suviše ponosan obično ne priznaje svoje greške jer ga na taj način podsjeća da nije tako savršen kao što je mislio da jeste. Kao posljedica toga, teško im je tražiti oprost od drugih. Kako mogu kad nikada ne griješe! Oni takođe vjeruju da su u pravu jer imaju "autoritet" da to budu.

Arogancija
Znajte da je arogantnim ljudima mnogo stalo do mišljenja drugih i da žele njihovu pažnju čak i kada izgledaju ravnodušno. Stoga usvajaju određena ponašanja da bi to postigli.
Kao što vidite, arogantna osoba ima smanjeno samopoštovanje; prilično je nesigurna u sebe, ali to krije pod oholom maskom. Iz tog razloga postaje jako ljuta kada osjeti da je neko napada. Često gubi kontrolu, postaje defanzivna, diskvalifikuje druge, pa čak i prestaje da priča na neko vrijeme. To je zato što ima emocionalnu zrelost djeteta.
Pretjerani ponos nije ništa drugo do odbrambeni mehanizam koji sprečava druge da pogode vaše strahove, nesigurnosti, slabosti i nedostatak asertivnosti.

​Poniznost je izlaz iz narcisoidne zamke
Poniznost je dobra osobina koju treba prakticirati kada vam je napadnut ponos. Naučite da vodite jednostavniji život. Onaj u kojem prevladava vrijednost onoga što je zaista važno i gdje podstičete ljubav, jednostavnost i velikodušnost. Međutim, ne možete biti skromni ako ne prepoznate i prihvatite da ste puni sebe. U suprotnom, nemoguće je takvo nešto iskorijeniti.
Kada to prihvatite, morate biti iskreni prema sebi. Čega se plašite? Šta vas boli? Zbog čega patite? Zašto se osjećate povrijeđenima od strane drugih ljudi?
Pored toga, takođe je važno da se ponovo fokusirate. Pokušajte sagledati svijet iz perspektive drugih ljudi. Morate procijeniti vlastitu važnost u kontekstu svijeta koji morate dijeliti sa mnogim drugim ljudima.

POVEZANO: Agnorantna ličnost: suptilna kombinacija arogancije i neznanja
​
​Morate raditi na svojoj empatiji da biste to učinili i stavili se na mjesto druge osobe. Takođe, naučite mirno slušati konstruktivne povratne informacije i prihvatiti vlastite greške i nedostatke.
Radi se o tome da se riješite te zaštitne maske koju ste nosili toliko godina i koja je tako štetna. Smanjite oprez i prepoznajte svoja ograničenja. Takođe, prestanite da naduvavate svoj ego, na kraju krajeva, niste beznačajni.

(reference:
exploringyourmind.com)