Anksiozni mozak i ciklus brige

Često imamo negativne misli kojih se ne možemo osloboditi. Prema nauci, to je zbog oštećenja amigdale.

​Anksiozni mozak obično doživljava više brige i straha. Osjeća se iscrpljeno i sa ograničenim resursima, zbog brige koje se ponavljaju i stalnog osjećaja prijetnje i pritiska. Neuroznanost nam govori da je to rezultat hiperaktivnosti amigdale.

Napoleon Bonaparte je govorio da treba da odbacimo brige kao što se noću skidamo da bismo udobnije spavali. Međutim, svi smo stalno zabrinuti.
Ad Kerkhof, koji je psiholog na Univerzitetu Vrije u Amsterdamu, istakao je da je  zabrinutost oko određenih stvari sasvim razumljiva i normalna. Problem je kada brinemo o istim stvarima iz dana u dan i pretjerano.
Postoji i pitanje koje si stručnjaci za neuronauku već dugo postavljaju: šta se dešava u našem mozgu što nas navodi da zalutamo tim psihološkim stazama? Zašto svoje brige povećavamo do te mjere da ne možemo prestati razmišljati o njima?

„Briga je glupa. To je kao da šetate sa kišobranom i čekate da padne kiša.”
-Wiz Khalifa-

​Anksiozni mozak i amigdala
Anksiozan mozak je suprotnost efikasnom mozgu. Dok ovaj drugi optimizira raspoložive resurse, ima odgovarajuću emocionalnu ravnotežu i održava nivo stresa niskim, prvi je upravo suprotno. Karakterizira ga hiperaktivnost, iscrpljenost i ogromno nezadovoljstvo.
Znamo šta uzrokuje anksioznost i kako je razmišljati o stvarima iznova i iznova. Međutim, šta se dešava u našem mozgu kada smo pretjerano zabrinuti?  Studija objavljena u  American Journal of Psychiatry  2007. godine dala nam je zanimljiv odgovor.

Emocije i bol

• Doktori Stein, Simmons i Feinstein sa Univerziteta u Kaliforniji istakli su da  povećanje reaktivnosti amigdale i ostrvskog korteksa dovodi do anksioznog mozga.
• Takođe, ova područja mozga zadužena su za anticipaciju potencijalne prijetnje u našem okruženju. Stoga podstiču emocionalno stanje kao reakciju na te podražaje.
• Međutim, kada smo uznemireni nedeljama ili čak mesecima, dešava se još jedan zanimljiv proces. Naš prefrontalni korteks (čeoni režanj), koji favorizuje samokontrolu i racionalno razmišljanje, prestaje da bude efikasan kao što je to inače.
• Drugim riječima, naša amigdala preuzima kontrolu, čime se povećava intenzitet naših opsesivnih misli. Osim toga, još jedan aspekat koji vrijedi spomenuti je da anksioznost uzrokuje bol u mozgu. Čini se da aktivacija prednjeg cingularnog korteksa sugerira da se to upravo događa.

Neki ljudi su skloniji ekstremnoj anksioznosti
Znamo da pretjerana briga može dovesti do anksioznosti. Ali zašto su neki ljudi u stanju da upravljaju svojim svakodnevnim brigama, dok drugi stalno padaju u te opsesivne cikluse i cikluse razmišljanja stalno i iznova?

• Studija doktora Marka H. Freestona i Joséea Rhéaumea sa Univerziteta u Kvebeku govori nam da postoje ljudi koji svoje brige koriste efikasno. Znaju odbaciti negativno, preuzeti kontrolu, smanjiti osjećaj krivice i primijeniti proaktivan pristup u pronalaženju rješenja za bilo koji problem. Drugi ljudi jednostavno zaglave u negativnim situacijama.
• Ova studija je pokazala da anksiozni mozak može imati genetsku komponentu.
• Visoko osjetljivi ljudi su skloni doživljavanju ovih psihičkih stanja.

Kako se nositi sa brigom na efikasan način
Niko ne želi da ima anksiozan mozak. Svi želimo da imamo efikasan, zdrav i jak mozak. Da bismo to postigli, moramo naučiti kontrolirati svoje brige. Ovo je vještina koja će nas spriječiti da patimo od anksioznosti.
Objasnimo nekoliko vrlo jednostavnih ključeva za treniranje mišića za kontrolu brige:

1. Postoji vrijeme za život i vrijeme za brigu

• Ova strategija je jednostavna koliko i efikasna. Zasnovan je na alatu za kognitivno ponašanje koje predlaže da se brinete u određeno doba dana: 15 minuta ujutro i 15 minuta uveče.
• Za to vrijeme moramo razmišljati o tome šta nas brine, kao io mogućim rješenjima.
• Ne možemo razmišljati o stvarima koje nas brinu izvan ovih vremenskih perioda.

​2. Lijepe uspomene kao sidra
Morate biti spremni da svoje brige gurnete u stranu. Stvaranje pozitivnih i opuštajućih "sidra" je dobar način da to učinite. Na primjer, pamćenje pozitivnog osjećaja ili sjećanja može pomoći.
Da zaključimo, potrebno je da imate na umu sljedeće:  ove strategije zahtijevaju vrijeme i zahtijevaju snagu volje, upornost i odlučnost. Nije lako ukrotiti svoj um i smiriti anksiozni mozak.

POVEZANI ČLANCI:
1. Amigdala i anksioznost: kakva je veza?
2. Kad nas opsesivne misli počnu opsijedati
3. Zaustavite tok negativnih opsesivnih misli

Međutim,  moguće je  preuzeti kontrolu nad svojim anksioznim mozgom. Sve što treba da uradite je da prestanete da obraćate pažnju na svoje brige, prepustite se pritisku i postavite nove ciljeve.

(reference:
exploringyourmind.com)